Uprkos brojnim deklarativnim zalaganjima skoro svih aktera javne scene u Srbiji, kao i ambiciozno zamišljenoj, ali nedovoljno sprovedenoj u delo Strategiji za unapređenje položaja Roma, pojedinačni uspesi na unapređenju zaštite prava Roma nisu bili dovoljni da otklone ili ublaže njihovo višegeneracijsko i strukturno siromaštvo, niti da smanje etničku distancu prema Romima, ističe za Danas Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina, povodom Svetskog dana Roma koji se obeležava sutra.
Kako objašnjava, nepovratno propuštene šanse, nemogućnost pouzdanog i potpunog utvrđivanja na šta su potrošena značajna finansijska sredstva i protok dragocenog vremena, predstavljaju objektivnu prepreku daljim aktivnostima na unapređenju položaja i zaštite prava Roma u budućem periodu.
– Kada se tome doda činjenica da nova strategija još nije doneta, slika pred nama govori da nam predstoje izuzetni napori kako bismo ubrzano rešili neke od problema koji do sada nisu otklonjeni, a mogli su biti, naglašava Sepi.
S kojim se onda sve problemima susreću Romi u Srbiji?
– Romi koji dosad nisu iskoristili priliku da reše svoj status ''pravno nevidljivih'' i dalje se susreću sa problemom upisa u matične knjige rođenih svoje dece. Čak i kada preskoče prepreku i postanu ''pravno vidljivi'', predstoji im dug put do sticanja državljanstva Srbije budući da nadležni organ uprave nije vezan odlukom suda u pogledu vremena i mesta rođenja. Postoje problemi i prilikom prijave prebivališta onih Roma koji poseduju svoje nepokretnosti ali još nemaju ulicu i broj zbog čega se upućuju da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad. U ne tako malom broju slučajeva, zbog pogrešno shvaćene uloge zdravstvenih medijatorki koje su natčovečanskim naporima i radeći poslove koji nisu u njihovoj nadležnosti postigle neverovatne rezultate, i dalje postoji problem pune i blagovremene zdravstvene zaštite, od kojih je ovih dana aktuelan problem vakcinacije dece.
A obrazovanje?
– Primena afirmativnih mera još ne daje rezultate primerene svojim kapacitetima budući da nije, iako je zakonska obaveza, donet podzakonski akt koji reguliše upis Roma u srednje škole, ne postoje utvrđeni niti razrađeni kriterijumi za njihovu primenu, evidencije o broju upisane dece, a samim tim ni o domašaju primenjenih mera. Nedovoljan broj pedagoških asistenata koji bi Romima trebalo da pruže istu šansu prilikom školovanja samo dodatno pogoršava situaciju. Jedno je sigurno, dalji korak ne može biti konstatacija da su potrebni koordinirani napori svih nadležnih organa jer je do sada trebalo ne samo da znamo šta koji nadležni organ treba da radi već i zbog čega nije urađeno ono što se moglo učiniti.
Kakve pritužbe građani romske nacionalnosti ili organizacije podnose Zaštitniku građana?
– Pritužbe koje Zaštitnik građana dobija od građana romske nacionalnosti, kao što se može pretpostaviti na osnovu problema sa kojima se susreću, jesu raznovrsne. Ipak, imajući u vidu njihov ekonomski položaj, najveći broj pritužbi se odnosi na ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava, odnosno prepreke prilikom ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite i probleme u pronalaženju zaposlenja. Ranijih godina najveći broj pritužbi se odnosio na problem ''pravno nevidljivih lica'', kao i obezbeđivanje smeštaja nakon prinudnih iseljenja iz neformalnih romskih naselja. O oba problema Zaštitnik građana je pripremio i posebne izveštaje sa preporukama.
Da li nedavno izabrani Nacionalni savet nacionalne romske manjine može da unapredi položaj Roma?
– Nacionalni savet je i do sada bio veoma prisutan i angažovan na unapređenju položaja Roma. Nema razloga da tako ne bude i ubuduće. Zaštitnik građana ima veoma dobru saradnju sa Nacionalnim savetom ne samo tokom rada po pritužbama koje nam dostavljaju već i pružanjem podrške, pomoći, posredovanjem, kao i davanjem saveta i mišljenja od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava Roma.
Šta planirate za naredni period?
– Kao i svake godine, obilazićemo neformalna romska naselja i višenacionalne jedinice lokalne samouprave radi uvida u stanje na terenu, razgovora sa građanima i predstavnicima nadležnih organa, kao i prijema pritužbi na licu mesta. Osim toga, nastavljaju se obuke, u okviru sporazuma sa UNHCR-om, Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, za sudije, matičare, socijalne radnike i organizacije civilnog društva. Budno ćemo pratiti mere i aktivnosti nadležnih organa tokom sprovođenja akcionih planova u okviru postupka stabilizacije i pridruživanja. Posebnu pažnju ove godine ćemo posvetiti primeni afirmativnih mera u obrazovne ustanove kako bi upis za školsku 2015/2016. godinu protekao bez do sada prisutnih zamerki, kritika, zloupotreba.
Problemi se vraćaju
Da li delite mišljenje Saše Jankovića da je s tanje ljudskih prava u Srbiji „zabrinjavajuće“, kako je naveo u izveštaju za 2014. godinu?
– Naravno. Kao njegov zamenik, mogu samo da pružim dodatna pojašnjenja takvog shvatanja. Suviše često se, u svakodnevnom radu, nalazimo pred dilemom da li je više ili manje zabrinjavajuće što se, nakon nešto više od sedam godina rada Zaštitnika građana, pojavljuju novi problemi u zaštiti nekih tradicionalnih prava građana koji objektivno ne bi trebalo da postoje. Ili što se ''vraćaju'' problemi koji su u prethodnom periodu našim radom i postupanjem nadležnih državnih organa već bili rešeni i za koje smo mislili da su deo prošlosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
