ilustracija Canva/DanasUvođenje prava glasa sa 16 godina ne sme biti pitanje populizma, i ne bi trebalo da bude doneto preko kolena, već je treba postepeno uvoditi, navode sagovornici Danasa upitani da li bi prag za glasanje trebalo smanjiti sa 18 na 16 godina.
Jelena Banjac, beogradska odbornica i predsednica omladine Pokreta slobodnih građana, kaže da je poželjna svaka inicijativa koja podrazumeva uključivanje mladih u politički život.
„Svaka inicijativa koja podrazumeva uključivanje mladih u politički život je poželjna, ali pre toga je potrebno o tome diskutovati sa stručnim licima. Glasanje sa 16 godina ne sme biti pitanje populizma i potrebno je da tome prethodi obrazovanje mladih koji će se zainteresovati za aktivno učešće u političkom životu“, navodi Banjac.
Alisa Kockar, predsednica zrenjaninskog odbora Demokratske stranke, zalaže se za omogućavanje prava glasa od 16 godina jer je važno mladima pokazati da država i društvo računaju na njih.
„Zalažem se za omogućavanje prava glasa mladima od 16 godina jer smatram da je izuzetno važno mladima pokazati da država i društvo računaju na njih, da imaju mogućnost i odgovornost da kreiraju svoju budućnost, da im moramo pružiti snažniju podršku unutar partija i obezbediti veću vidljivost u medijima“, kaže Kockar.
Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, ukazuje da je zahtev za snižavanjem prava glasa globalni fenomen.
„Zahtev za snižavanjem prava glasa na 16 godina je globalni fenomen i predstavlja jedan od mogućih odgovora na krizu demokratije i sve manju zainteresovanost i participaciju građana. Načelno podržavam tu ideju, ali smatram da bi je trebalo postepeno uvoditi, pre svega na lokalnim izborima, a onda u dogledno vreme i nakon evaluacije i na pokrajinskim i parlamentarnim. Naravno, uvođenje ove mere tokom vlasti SNS bi verovatno povećalo zloupotrebe (kupovinu glasova) i ne bi donelo neku značajniju promenu“, kaže Spasojević.
Luka Babić, srednjškolac i aktivista “I ti se pitaš”, navodi da uvođenje prava glasa od 16 godina ne sme biti mera koja se uvodi preko kolena, kao što je praksa kod nas u državi.
„To treba biti sistemski i planski uvođeno kako bi se mladi osposobili da glasaju sa 16, što se ne radi ni sad za 18. Škole moraju početi politički opismenjavati mlade, što uopšte ne radi, i pomoći im da razumeju šta je politika, čime se ona bavi i da to nije jednako stranačka politika. Ona se bavi svim životnim pitanjima. Tek onda bi mladi mogli uopšte da se zainteresuju za nju, tek kad shvate šta je to“, smatra Babić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
