Pravo manjine je obaveza – većine

Pravo na obrazovanje na maternjem jeziku u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima, jedno od četiri temeljna prava i nadležnosti.

Kao Vojvođanka i dugogodišnja političarka imate direktno i posredno iskustvo sa problemima i uspesima u obrazovanju dece i odraslih na manjinskim jezicima.

Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina je ustavna i zakonska obaveza i samoobavezivanje države, a kao i mnoga druga zapisana prava ima poteškoća u sprovođenju.

Ministarstvo posvete je prethodnih godina puno učinilo na obrazovanju dece iz osam nacionalnih manjina na maternjem jeziku i verujem da će i onlajn nastava, koja je sada aktuelna, postati rutina i za tu decu, kako i za decu koja uče na srpskom jeziku. Puno je problema kad je reč o školovanju dece na albanskom jeziku, ali to se mora rešavati kompromisno.

Lično se zalažem za obavezno ravnopravno učenje i manjinskih i većinskih jezika u mešovitim sredinama, bez obzira da li pripadate manjini ili većini. To je jedini način da se bolje upoznate sa sugrađanima.

Naša obaveza kao ministarstva je da kroz društveni dijalog unapređujemo onu oblast, a budući državni sekretar/ka za primenu prava nacionalnih manjina na lokalnom nivou vodiće računa i o tome.

Ne samo o striktnom poštovanju prava na obrazovanje na maternjem jeziku u skladu sa zakonom, već i da kasnije, po završetku školovanja, ti mladi ljudi mogu da se zaposle, shodno pravima koja su im garantovana i u procentu koji im pripada.

To je ključno ako zaista hoćemo da živimo zajedno. Ja sam živela u delu Novog Sada gde su Mađari većinska zajednica i učila sam mađarski i verujte da je to odlično iskustvo i odličan način da se zaista razumete sa ljudima, da ih poštujete i uvažavate.

To se i radi, ali čini se ne baš na ravnim osnovama – od manjina se prirodno očekuje da znaju i srpski, a od većine – kako odluče sami.
To nije samo stvar odluke, lične ili političke, već kulture ljudskih i manjinskih prava.

Naša obaveza kao većine je da manjinama obezbedimo i službenu upotrebu pisma i jezika i školovanje, kulturu i informisanje.

Plan je da u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina sačinimo predlog za Radio televiziju Srbiju da se obezbedi i informativni i kulturni program koji bi upotrebom svih jezika ljude približimo jedne drugima i uputimo ih u položaj manjinskih zajednica, obaveštavamo kako o problemima koje imaju tokom obrazovanja i rada, tako i o prednostima koje imamo zato što živimo sa različitim kulturama i tradicijama.

Nemojte da zaboravite ni bogatu muziku i literaturu koju baštinimo zahvaljujući upravo multietičnosti.

Romska zajednica je u svakom pogledu u specifičnom položaju. Šta tu još treba menjati sem činjenice da što više dece treba ne samo da ide u školu, nego i da je završi?

Tačno je da romska nacionalna manjina ima unekoliko teže zadatke pred sobom za puno uključivanje i jednak položaj u društvu nego druge manjine.

Romi su, kad pitate većinu, najudaljeniji po etničkoj distanci, uz Hrvate i Albance, a sigurna sam da je u osnovi toga rasizam i antiromizam. Zadatak većine je – ako neće dobrovoljno od toga da odustane – da donese propise koji će njoj i svima zabraniti ponašanje na predrasudama o Romima i ideologijama na kojima se zasnivaju rasizam i antiromizam.

Posao većine sa romskom zajednicom je da svede na što je moguće manju meru, a najbolje eliminiše napuštanje škole, osnovne ili srednje, samo zato što je to „tradicija“. I devojčice i dečaci romske manjine najbolju šansu za život dobijaju kroz školovanje.

Za sve to i većini i manjini treba pomoć, otuda i toliko programa međunarodne zajednice i nevladinog sektora; Romi zaslužuju podršku zbog načina na koji su živeli stotinama godina na marginama zbog slepila društva.

Oni su jednaki sa nama, njihovi kultura i identitet su dragoceni i moramo učiti sve da i stvarno budu jednaki.

Nemojte zaboraviti da Romi i Romkinje zbog svega što im se dešavalo i dešava žive petnaest godina krađe od pripadnika većine i drugih nacionalnih manjina, a to se može promeniti samo ako budu imali jednake šanse kao drugi.

Tekst je deo projekata „I MI HOĆEMO DA BUDEMO ĐACI“ i „Obrazovanje na maternjem jeziku – jednaka šansa za sve“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u sadržajima ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.