Svakog 8. marta širom sveta, na Međunarodni dan žena, slavi se borba žena za ekonomska, politička i socijalna prava.
A sve je počelo kad su žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno demonstrirale 8. marta 1857. u NJujorku zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je rasterala policija. Te iste žene osnovale su sindikat dva meseca kasnije. Protesti su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1908. kad je 15.000 žena marširalo kroz NJujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene.
Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije koju je izdala Socijalistička stranka Amerike. Sledeće godine organizovana je prva Međunarodna konferencija žena u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale. Inspirisana američkom akcijom nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo preuzela je slavna nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin, te je predlog prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena, koji bi promovisao jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene.
Sledeće 1911. godine Međunarodni dan žena obeležen je u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije širom Evrope. Na početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope održale su antiratne demonstracije za mir. Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. održan marš kao podrška ženskom pravu glasa. Prva proslava Dana žena u Srbiji organizovana je 1914, u tadašnjem Narodnom domu. Osmi mart prihvaćen je 1917. kao Međunarodni dan žena, a boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da 8. mart postane državni praznik u SSSR.
Na Zapadu Međunarodni dan žena uglavnom je prestao da se obeležava u prvoj polovini 20. veka, delom i zbog toga što se povezivao sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Majčin dan se kao praznik u čast majki i materonstva obeležava u tim zemljama svake druge nedelje u maju. Novu afirmaciju, međutim, Međunarodnog dana žena, kao dana borbe za ravnopravnost i ženska ljudska prava, omogućili su socijalni i feministički pokreti 1960-ih i 1970-ih godina, kao i stvaranje nove, demokratske levice koja odbacuje autoritarnost. Godine 1975, koja je proglašena Međunarodnom godinom žena, Ujedinjene nacije službeno su počele da obeležavaju Međunarodni dan žena.
Novi Zeland je prva država na planeti koja je ženama 1893. dala pravo glasa, Švajcarska je bila poslednja zemlja u Evropi koja je pravo glasa ženama uvela 1972. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
