Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik izjavio je da je predstavnicima SAD i Evropske unije juče predložio da se u Ustav BiH unese odrednica o pravu entiteta na referendum o statusu. On je novinarima rekao da bi to značilo da „entitet ima pravo da izađe na referendum i kaže koju ulogu hoće“.
– Naravno, jasno je da legalizacija tog prava podrazumeva i saglasnost drugih. Ali, to je ono što mi mislimo da treba da bude uključeno u Ustav BiH – kazao je Dodik posle sastanka sa članovima ekspertskog tima SAD i EU, pred nastavak razgovora u Butmiru zakazanih za 20. oktobar.
Dodik je naveo da predstavnici SAD i EU ni juče nisu ponudili nikakav pisani dokument niti konkretan predlog koji bi omogućio brži put BiH ka evroatlantskim integracijama. On je rekao da su predstavnici SAD i EU predložili da Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH izgubi zakonodavnu nadležnost, ali da bude „mesto gde se može pokrenuti mehanizam zaštite nacionalnog vitalnog interesa“.
– Kasnije bi to išlo na usaglašavanje domova u parlamentu ili, eventualno, na Ustavni sud BiH sa kojim mi imamo katastrofalna iskustva, jer smo tamo uvek bili preglasavani – kazao je Dodik.
On je dodao da SNSD ne može prihvatiti da Dom naroda BiH izgubi zakonodavnu nadležnost, kao ni prerastanje Saveta ministara BiH u Vladu BiH.
– Za nas je prihvatljivo da postoji predsednik Predsedništva BiH i da ima neke protokolarne obaveze, ali BiH ne može da ima vladu i premijera i niko u RS ne treba da ima bilo kakvu bojazan da će se desiti nešto što nije naša volja – istakao je Dodik. On je naglasio da juče nije razgovarano o entitetskom glasanju, koje se, kako je istakao, uopšte ne može naći na dnevnom redu.
Virtuelna država
SNSD, rekao je Dodik, nije zainteresovana za ustavne promene niti je spreman da učini bilo šta što bi umanjilo „dejtonski kapacitet RS“. Dodik je, međutim, naveo da je SNSD spremna da usaglasi postojeći ustavni okvir sa evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, dodajući da su RS, Federacija BiH i „neka virtuelna BiH, za koju se ne zna koga je tada predstavljala“, kao potpisnice Dejtonskog sporazuma jedine relevantne da sporazumno postignu rešenje za ustavne promene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.