Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan

Badnji dan predhodi Božiću, najradosnijem hrišćanskom prazniku, kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. RTS je saopštio da će u ponoć prenositi liturgiju iz hrama Hrista spasitelja u Banjaluci.

Paljenje badnjaka u okviru programa “Božićno seoce kod Hrama” biće održano na Badnje veče danas u 16 časova ispred Male crkve. Na sam dan Božića, prvi put će lomljenje česnice biti održano na platou ispred Hrama Svetog Save, u organizaciji Unije pekara, sa početkom u 12 časova.

Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Mnogi običaji vezani za ovaj dan su paganski, ali je crkva pokušala da im prida hrišćanska obeležja. Običaji za Badnji dan su se vekovima prenosili. Glavno obeležje je Badnjak koji se seče tog jutra, a hrast za Slovene predstavlja sveto drvo. Mnogi od običaja su vremenom zaboravljeni, a takođe se i razlikuju od mesta do mesta, ali postoje i oni koji su svima zajednički ili slični. Na primer loženje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem i to je središnji element ovog praznika. Simbol je rađanja novog sunca, a mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a varnice koje bi izbile iz plamena najavljivale bi rod i prinos.

Pored Srpske pravoslavne crkve, Badnji dan 6. januara slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti. Božić se 7. januara slavi i u Makedoniji. Ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.