foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)Društvo sudija Srbije, Alumni klub Pravosudne akademije i Asocijacija sudijskih pomoćnika izrazili su danas zabrinutost što je dvogodišnji rok za usklađivanje svih zakona sa ustavnim amandmanima istekao je u februaru ove godine, a da Zakon o Pravosudnoj akademiji, odnosno zakon koji bi uređivao obuku u pravosuđu – još nije donet.
U zajedničkom saopštenju te tri organizacije navode da je Ministarstvo pravde je 25. jula osnovalo Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji i 1. avgusta održalo njen inicijalni sastanak ističući kako je potrebno da se obezbedi zaštita od neprimerenih uticaja prilikom izbora sudija i tužilaca i u što kraćem roku, do 10. septembra, sačini radna verzija zakona.
Članovima Radne grupe ostavljen rok do 25. avgusta godine da dostave svoje predloge, nakon čega će Ministarstvo pravde samo sačiniti nacrt radne verzije zakona o kojem će se raspravljati na sastanku Radne grupe zakazanom za 4, 5 i 6. septembar, da bi nacrt potom bio upuće na ekspertizu Venecijanskoj komisiji.
Potpisnici saopštenja ukazuju da u Radnoj grupi „nije predstavljeno civilno društvo i strukovna udruženja koja imaju najneposrednija iskustva sa obukom i u najužem fokusu im je i status i funkcionisanje Pravosudne akademije: Alumni klub Pravosudne akademije, koga čine sudije, tužioci i polaznici obuke u Pravosudnoj akademiji i Asocijacija sudijskih pomoćnika, koju čine pravnici koji su stekli tradicionalnu mentorsku obuku i položili pravosudni ispit“.
Tak započeti rad izaziva zabrinutost i potpisnici saopštenje konstatuju da „nije nastavljena dobra praksa inkluzivnog i temeljnog rada koja je postojala tokom promene Ustava 2021. i pravosudnih zakona 2022“, iako se Akcionim planom za Poglavlje 23 država obavezala na donošenje Zakona o Pravosudnoj akademiji.
U tom procesu, kako je obećano, biće aktivno i ravnopravno uključeni i predstavnici pravosuđa i struke, korišćenje ekspertize civilnog društva uz stvarni i sistematski dijalog sa civilnim društvom.
„Nikakva hitnost ne može opravdati da se na tako važnom zakonu radi suštinski na jednom sastanku, što stvara utisak da je formiranje Radne grupe samo kulisa inkluzivnosti i demokratskog dijaloga“, konstatovano je u saopštenju.
Ističe se i da „sadržina prelaznog merila – na čije je hitno ispunjenje ukazano na inicijalnom sastanku Radne grupe . ne proizlazi iz Revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23“ za pridruživanje Evropskoj uniji.
Udruženja-potpisnici saopštenja iskazali su „opravdanu zabrinutost da zakon neće slediti principe za koje se zalažu“ između ostalog – sistemski pristup unapređenju obuke, kako bi bili obezbeđeni uslovi za izgradnju moćne i nezavisne institucije za obuku u pravosuđu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
