Praxis: Identifikovano 785 lica u Srbiji koja su u riziku od apatridije, 573 nema nigde prebivalište 1Foto: Shutterstock/Nenad Nedomacki

Prema mapiranju koje je u 24 opštine i 184 naselja sprovedeno od juna do oktobra ove godine, 785 osoba je u riziku od apatridije, izjavila je danas izvršna direktorka nevladine organizacije Praxis Marijana Luković.

Među njima 383 nije upisano u matične knjige, 431 ne poseduje državljanstvo, 573 nema nigde prijavljeno prebivalište, a 325 ne poseduje važeću ličnu kartu.

Luković je na konferenciji za novinare u Medija centru rekla da najviše osoba u riziku od apatridije, odnosno sa problemom sa ličnim dokumentima, ima u jugoistočnoj Srbiji i u Beogradu, kao i da je onima koji su identifikovani ponuđena pravna pomoć.

Ona je rekla da nema razlike među onima koji su u riziku od apatridije kada su u pitanju muškarci i žene, da je isti takav odnos kada su u pitanju maloletni i odrasli, kao i da je među njima 46 procenata lica koji imaju neko iskustvo u migracijama.

„Trećina lica koja su u riziku od apatridije živi u Beogradu – 248“, rekla je Luković, koja je dodala da je najviše takvih osoba registrovano u gradskim opštinama Čukarica, Palilula, Novi Beograd i Zemun.

Navela je da 383 osobe nisu upisane u matične knjige rođenih, među kojima 164 nije upisano nigde, 50 osoba je upisno u matične knjige na Kosovu koje nisu u sistemu Srbije, dok je 169 upisano u matične knjige u inostranstvu, ali ne i u Srbiji.

Prema njenim rečima, dve trećine onih koji nisu upisani u matične knjige rođenih su deca, od kojih je 31 odsto u Beogradu.

„Najveći broj ljudi je rekao da ima probem sa prijavom prebivališta, među kojima 573 nema prijavljeno prebivalište nigde“, istakla je Luković.

Šefica Odeljenja za zaštitu izbeglica u UNHCR-a u Srbiji Edlira Baka Pečo rekla je da, prema poslednjem izveštaju iz oktobra ove godine, 4,4 miliona ljudi u svetu ne poseduje državljanstvo, ili je njihovo državljanstvo neutvrđeno.

„Nažalost, ovaj broj je verovatno mnogo veći. To znači da on ili ona nemaju pristup zdravstvu, obrazovanju, ne mogu da glasaju ili da otvore bankovni račun, ne mogu se venčati, nevidljivi su za institucije i prenose taj fenomen i svojoj deci“, rekla je Baka Pečo.

Ona je rekla da UNHCR zajedno sa ombudsmanom i nevladinim sektorom radi da se u Srbiji iskoreni apatridija, i da očekuje da će u okviru kampanje te organizacije „Ja pripadam“ do kraja 2024. godine svi građani Srbije imati lična dokumenta.

Baka Pečo je rekla da je od početka veka u Srbiji značajno smanjen broj lica u riziku od apatrdije, i da je 2004. godine bilo nekoliko desetina hiljada takvih lica, a 2020. godine 2.000.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari