„Građani za praznu zgradu u Zemunu platili 55 miliona evra“: Šta se dešava sa fabrikom vakcina koja je trebalo da pravi Sinofarm i Sputnjik?

A u međuvremenu, ona je prešla u nadležnost Ministarstva odbrane.

„I kad pređe u Ministarstvo odbrane, ne možemo da saznamo ništa, što je i bio cilj. Sve je vojna tajna, što je meni jako interesantno – kako nešto može da bude vojna tajna a da je to projekat sa stranom zemljom, 70 posto vlasništva tog objekta su Emirati. Bilo je rečeno da će Kinezi imati jednu trećinu, ali su nestali iz cele priče, sada su dve trećine Emirati, jednu trećinu mi držimo“, pojašnjava.

Više od godinu dana od početka gradnje, Fabrika vakcina u Zemunu nije počela da radi. Taj projekat je najavljen kao „regionalno čudo“, gde će se već na proleće puniti, a kasnije i proizvoditi kineska vakcina protiv kovida – za Srbiju, region i svet. Srbija je sa partnerima iz Kine i Arapskih Emirata u septembru 2021. godine investirala u fabriku za proizvodnju Sinofarmove vakcine protiv kovida. „Ovde ćemo uskoro da krenemo sa punjenjem Sinofarmove vakcine, za godinu i nešto dana, sa kompletnom komponentom za vakcinu“, najavio je predsednik Vučić prošle godine. Ali, od tada – ništa.

O tome da li je to sada „fabrika za izvlačenje para“, Petrušić kaže da je sigurno – da vakcine nema, piše N1.

„Trebalo je da se proizvode i Sinofarm i Sputnjik vakcine. Problem je u tome što se ta vakcina ne proizvodi i ne puni u Srbiji, i ta vakcina više ne treba. U trenutku kada je bila doneta odluka da počne da se puni na Torlaku, to je već tada bila sporna odluka, jer nije imala istraživanja, nije bila priznata od Evropske agencije za lekove. Bio je mutan posao, nismo znali da li možemo da izvozimo. Ulagati sredstva dok se Torlak raspada u tu vakcinu je bilo poprilično besmisleno. To se sve dešava prošle godine, kada je obećana naša prouzvodnja“, pojašnjava Petrušić.

I dodaje: Ubrzo se shvatilo da, niti će ta vakcina dobiti potrebne dozvole, niti će ona više biti upotrebljiva.

„Znalo se da se pandemija menja, a bilo je jasno da te vakcine koje su pravljenje prema vuhanskom soju, više ne funkcionišu. Te vakcine niko ne prima ni ovde, drugo, tom vakcinom ne može se davati buster, ne zna se da može da služi za omikron. Ona je svoj vek završila“, rekla je gošća N1.

Kako su pisali mediji, do juna 2022. godine, Torlak je za proizvodnju „Sputnjik V“ vakcine nabavio opremu i materijal u vrednosti od 10,1 miliona evra. Tada je Vlada iz budžetske rezerve odobrila i dodatnih 696 miliona dinara (oko 5,9 miliona evra).

„Jedna od dobrih stvari Ministarstva zdravlja je da su tražili pristup informacionoj RNK tehnologiji. Raspisan je konkurs SZO-a po kome mi možemo da dobijemo pristup tim tehnologijama, slabije i srednje razvijene zemlje. Mi smo ušli u tu grupu i to je odlično, jer to se ne tiče samo kovida, već zbog raznih bolesti, od kancera do krvnih preparata. I jako je dobro da mi pristupimo, jer nemamo dovoljan broj stručnjaka, a tu se bira jedan broj ljudi koji će biti obučen za te stvari i koji bi mogli to da primene kod nas. Svaki dinar bi vredelo dati u to, jer to pokriva i vakcine i sve druge stvari u zdravstvu“, naglasila je Petrušić.

Petrušić kaže da se po Torlaku „vuku i bočice pravljene specijalno za Sputnjik vakcine, koje sada ne služe ničemu“, kao i „razne vakcine koje nismo potrošili“.

„I kada je stala proizvodnja, mi dodajemo iz budžeta pare za Sputnjik vakcinu. Ja sam pokušala da saznam i od ministarstva i od Torlaka za šta dobijaju te pare, kada se vakcina ne proizvodi. Ljudi s kojima sam razgovarala smatraju da, pošto su ostale vakcine na Torlaku, oni ne znaju šta će s njima, potrebno ih je uništiti, a odbijena je mogućnost da im se za to plati. Neće da kažu koliko će koštati to uništavanje, pa su hteli da kroz novac za taj Sputnjik plate uništenje vakcina. Ali, to je sve neproverena informacija“, kazala je Petrušić.

A ne može da se sazna, jer sve pokušava da se sakrije. Tako je nova Fabrika vakcina u međuvremenu prešla u nadležnost Ministarstva odbrane.

„Prvo, kad pređe u Ministarstvo odbrane, ne možemo da saznamo ništa, što je i bio cilj. Sve je vojna tajna, naš fotograf nije smeo ni da snimi zgradu, jednostavno, to se vodi kao vojna tajna, što je meni jako interesantno – kako nešto može da bude voja tajna a da je to projekat sa stranom zemljom, 70 posto vlasnistva tog objekta su Emirati. Bilo je rečeno da će Kinezi imati jednu trećinu, ali su nestali iz cele priče, sada su dve trećine Emirati, jednu trećinu mi držimo“, objašnjava Petrušić.

A stvari se rade, dodaje, bez tendera, direktnom pogodbom.

„Nema tendera, mogu da drže kako hoće, predviđeno je da ako se probijaju rokovi, mogu da se traži odgovornost naručioca, ali ne možemo da optužimo ministarstvo vojske. Oni će reći – nismo mi krivi“, izjavila je novinarka NIN-a.

Navodi da ne može ni da se sazna da li je predviđeno praviti vakcine protiv vuhanskog ili drugog soja.

Na pitanje može li se napraviti paralela sa Beogradom na vodi, kaže da može.

„Mi imamo minijaturni vlasnički udeo u Beogradu na vodi, jednu trećinu, a ulažemo sva sredstva, dajemo sve, zemljište, ceo deo grada, obalu. Oni su dali taj neki vlasnički udeo i više ništa. Dobit se nije delila 10 godina. Ista stvar se dešava i sa vakcinama, jer udeo koji su dali Emirati je manji od onoga što je samo Grad Beograd dao za fabriku, ne govorim o budžetu republičkom. I sada dodajemo pare, dodajemo pare, ali nema promene vlasničkog udela. I dalje su 2/3 Emirati“, kazala je Petrušić.

A gde ide sav taj novac, u čije džepove?

„Pa sigurno je da ne ide u proizvodnju vakcine. O kojem pranju para se radi, ja sam pozvala tužilastvo, nije moj posao da to ispitujem. Stvarno se nadam da će se neka institucija pozabaviti time. Da li će to biti za mog života, ne znam, moje je da na to ukažem“, rekla je Petrušić.

Posao za tužilaštvo – i u klinici „Laza Lazarević“

Komentarišući pisanje medija o tom šta se dešava „iza zidova“ klinike „Laza Lazarević“, Petrušić kaže da „ko je želeo, mogao je da čuje“.

„Sindikat je tu dobro odradio posao, prilično su jedinstveno odgovorili, dali su nam podatke. Problemi tamo postoje godinama. U pndemiji smo čuli da je direktorka samovoljna, da je kažnjavala ljude što nose maske. Međutim, nije tamo problme samo mobing, već i u kakvim uslovima žive pacijenti“, rekla je.

Oni su, kako je navela, cele prošle zime živeli u hladnom, gasili su im grejanje, smrzavali su se.

A nisu imali ni da jedu.

„Direktorka je promenila nutricionistu i pravdala se – on je rekao toliko da jedu. Radi se o izgladnjivanju… Koliko vidim, tu postoji priča i za tužilaštvo, a to je naplaćivanje produženog boravka. Vi uzimate 35.000 dinara od tih ljudi da bi ostali duže. A iste pare se uzimaju od bolnica, tako da je to dupla zarada“, izjavila je Petrušić.