Foto: Z. NikolićŠirom sveta danas se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Juče je, u Beogradu, potpisan sporazum kojim se omogućava dalja ekspertska pomoć Švedske u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti zaštite životne sredine, a danas smo obavešteni da je Srbija postala je 137. članica Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosisistema.
Sudeći na osnovu ove dve lepe vesti mogli bi smo da zaključimo da Srbija ima jasnu političku agendu u oblasti zaštite životne sredine i to je,delimično, tačan zaključak ako se, u svojim opservacijama, zadržimo na tom, strateškom, državnom nivou.
Ali, život, onaj realni, svakodnevni je nešto sasvim drugo, posebno u ovoj izuzetno važnoj oblasti i odvija se, jednako kao i u svim sferama na, lokalnom, mikro nivou malih zajednica.
Na tom, lokalnom, nivou Svetski dan zaštite životne sredine prolazi, kao i svih ranijih godina, neprimetno i nezabeleženo, ukoliko izuzmeno neke, na brzinu organizovane,nazovi ekološke događaje, koji su , pre svega, u funkciij aktuelne izborne kampanje.
A i ti, tako „sklepani“ događaji, samo potvrđuju da smo, nažalost, svetlosne godine daleko od postulata da mislimo globalno a delujemo lokalno.
Ishodi naše nespremnosti, ili nesposobnosti da se menjamo i primenjujemo određena pravila u našem ponašanju vidljivi su ,na svakom koraku, baš oblasti zaštite životne sredine.
Obično se, na današnji dan, u svečarskom tonu ponavlja mantra da su „mediji značajan partner i da imaju ključnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine“.
Upravo zbog toga, evo, povodom današnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine koji se,u svetu i Srbiji obeležava pod sloganom „Ja sam sa prirodom“, nekih podataka koj potvrđuju tu našu nespremnosti,ili nesposobnosti da se menjamo i primenjujemo određena pravila u oblasti zaštite životne sredine,bar na teritoriji pet lokalnih samouprava koje čine Raški upravni okrug.
Za realizaciju brojnih ciljeva unutar sektora zaštite životne sredine, u protekloj 2019. godini , bilo je izdvojeno, zbirno u pet lokalnih samouprava, 356.380.574 dinara. U procentima,u odnosu na ukupne budžete lokalnih samouprava to se kretalo od 12,1 odsto (Raška) do 0,13 odsto (Vrnjačka Banja).
Izdvajanja na budžetskoj programskoj poziciji 6-Zašta životne sredine su, u tekućoj 2020. godini, nažalost, još manja i zbirno, u svih pet lokalnih samouprava, iznose 277.769.491,20 dinara ili čak 78.611.082,80 dinara manje u odnosu na 2019. godinu i kreću se u rasponu od 4,3 odsto (Kraljevo), do samo 0,19 odsto (Vrnjačka Banja) u odnosu na ukupne budžete lokalnih samouprava.
Budžetske procese, u lokalnim samoupravama na teritoriji Raškog upravnog okruga , sa stanovišta pripreme budžeta, određivanja visine sredstava koja se obezbeđuje različitim budžetskim korisnicima, prezentovanja informacija o trošenju javnih sredstava i efekata na ispunjavanje ciljeva javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, deklarisanih kroz programske budžete tri opštine(Vrnjačka Banja, Raška i Tutin) i dva grada (Kraljevo i Novi Pazar) i dalje karakteriše nedovoljna transparentnost i neviđena suprematija političke dimenzije budžeta lokalnih samouprava.
Prošlo je pet godina od kada su Zakonom o budžetskom sistemu u Srbiji uvedeni programski budžeti u lokalnim samoupravama ali, nažalost, bar u oblasti zaštite životne sredine izostale su željene i, preko potrebne, promene praksi.
Red je da se na to ukaže. Bar na današnji Svetski dan zaštite životne sredine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
