Praznih mesta u srednjim školama ima i u odeljenjima za talente

Po jednoj od prve tri želje je upisano 86,65 odsto učenika, a 1.471 đak je ostao neraspoređen. Po prvoj želji je upisano 64,62 odsto svršenih osnovaca, po drugoj 15 odsto, a po trećoj zelji sedam odsto učenika. Od ukupno 69.859 đaka koji su završili osnovnu školu, njih 65.229 je predalo liste želja, a upisano je 63.758.

U trogodišnje obrazovne profile je upisano 11.702 đaka, u četvorogodišnje 48.991, a u specijalizovana odeljenja 3.065 učenika, navode u Ministarstvu.

U većini srednjih škola u Srbiji ove godine je prag za upis niži za nekoliko poena nego lane, a na to su najverovatnije uticali lošiji rezultati na završnom ispitu. Dosta praznih mesta ima na smeru za učenike sa posebnim sposobnostima za informatiku i računarstvo, a neke škole zbog malog broja đaka neće moći da formiraju odeljenja.

Tako je u srednjoj školi „Lukijan Mušicki“ u Temerinu i gimnaziji u Kovinu raspoređeno samo šest učenika, po petoro u kikindskoj gimnaziji „Dušan Vasiljev“ i „Stevan Puzić“ u Rumi, a po dvoje u srednjoj školi „Mladost“ u Petrovcu na Mlavi i Aleksinačkoj gimnaziji. Praznih mesta ima i u gimnazijama u Paraćinu, Brusu, Pirotu, Jagodini, Drugoj kragujevačkoj…

Zanimljivo je da upisne kvote nisu popunile ni sve gimnazije sa specijalizovanim matematičkim odeljenjima. U Valjevskoj gimnaziji je raspoređeno 16, u Kraljevačkoj i niškoj „Svetozar Marković“ po 10 učenika, a kvota je 20.

Praznih mesta ima i u odeljenjima za obdarene za fiziku – u Zemunskoj gimnaziji je raspoređeno 10, a u niškoj „Svetozar Marković“ devet, dok je kvotu od 20 učenika popunila samo Jovina gimnazija u Novom Sadu.

Slično su prošle i gimnazije u unutrašnjosti sa filološkim odeljenjima za engleski, a manji broj učenika od planiranih imaju i francusko i rusko odeljenje u Filološkoj gimnaziji, kao i rusko u Karlovačkoj.

Novoustanovljeno odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju nije uspela da popuni jedino Osma beogradska gimnazija, gde je od 20 planiranih raspoređeno devet učenika. Kako nam je rečeno u toj školi, jedan od razloga je to što neki učenici nisu pažljivo popunili listu želja, pa su umesto šifre ovog odeljenja, pisali prirodno-matematički smer.

Što se tiče beogradskih gimnazija, u većini je prag nešto niži nego lane, a po broju poena prednjače Treća, Četrnaesta, Prva, Deseta i Deveta. S druge strane, za upis u gimnazije u prigradskim naseljima bilo je dovoljno i pedesetak poena. Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže za Danas da učenici koji su upisali gimnazije sa tako malim brojem bodova neće moći da prate nastavu i da je sigurno da će biti popuštanja i „gledanja kroz prste“.

On ukazuje da nisu tačne ocene koje se često čuju u javnosti da su prestoničke srednje stručne škole popularnije od gimnazija i da ih upisuju bolji đaci, ali dodaje da u unutrašnjosti to jeste slučaj, jer mnogi roditelji nemaju novca da šalju decu na studije, pa se đaci opredeljuju za zanimanja sa kojima će moći da se zaposle posle srednje škole.