Praznik nauke u gradu mimoza

I pored niza otkazivanja zbog neizvesne epidemiološke i bezbedonosne situacije, Andre Geim, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku za 2010, i nekoliko najuspešnijih u svetu iz oblasti novih materijala i nanotehnologija – Jurij Gogoci, Pulikel Adžajan, Džon Rodžers i Džung Lin Vang, predvodiće ovogodišnju elitu, na ovim tradicionalnim Hercegnovskim susretima.

Prva polovina 19. veka označava početak stvaranja srpskih naučnih društava. Međunarodnih naučnih društava nije bilo, zato što donedavno nije bilo zakonskih mogućnosti da se oficijelno registruju. Krajem 1960-ih godina nekako, u isto vreme, formirana su dva međunarodna društva u Institutu za nuklearne nauke u Vinči.

Najpre Međunarodni centar za transport toplote i mase (1968), koji je organizovao četrdesetak svetskih Konferencija, da bi se neposredno pre uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija, juna 1992. godine preselio nakratko iz Vinče u Lisabon u Portugaliji, a neposredno nakon toga u Ankaru (Turska), gde i danas jako lepo funkcioniše i promoviše te osnovne Vinčine ideje i organizuje brojne naučne manifestacije.

Neposredno nakon toga, formiran je, takođe u Vinči, Međunarodni tim za proučavanje sinterovanja, koji je ubrzo prerastao u Institut sa jasnim ciljevima i zadacima i savršenom organizacionom strukturom, koja i danas pleni svojom inventivnošću i akcijama.

Institut za sinterovanje

Međunarodni Institut za nauku o sinterovanju zasigurno je jedan od najlepših primera kako vrlo uspešna međunarodna naučna organizacija može biti formirana u maloj zemlji, strateški dobro pozicioniranoj i kako može doprineti razvoju te discipline i međunarodnom ugledu zemlje.

Formiran je na inicijativu preminulog akademika Momčila M. Ristića, kasnijeg dugogodišnjeg generalnog sekretara i predsednika, dogovorom petnaestak u to vreme vrlo istaknutih naučnika iz 10 zemalja, „da šire izvrsnost u ovoj oblasti i sveobuhvatno je unapređuju“ (www.iiss-sci.org).

Formalno je konstituisan 1968. godine kao Međunarodni tim za proučavanje sinterovanja, sa sedištem u Beogradu, u Institutu za nuklearne nauke Boris Kidrič u Vinči. Osnivačka skupština održana je naredne godine u Nuklear centru u Herceg Novom, gde su svi prisutni osnivači imali plenarna predavanja na temu svojih najaktuelnijih istraživanja. Simpozijum je bio otvorenog tipa i već prve godine učestvovalo je stotinak naučnika iz celog sveta koji rade u ovoj oblasti.

Utemeljivači su se tada saglasili da svake druge godine organizuju ovakve konferencije, na istom mestu, u Herceg Novom. Nakon prve konferencije interesovanje je naglo poraslo u svetu tako da je uključen veliki broj novih članova i Međunarodni tim je 1973. prerastao u Međunarodni institit za nauku o sinterovanju, svojevrsnu Akademiju, i za samo nekoliko godina narastao do stotinak članova.

Na inicijativu tadašnjeg predsednika Pavla Savića, dobio je pokroviteljstvo SANU, zatim i drugih eminentnih institucija zemalja iz kojih su bili članovi, ali nikad nije zvanično registrovan, već je nakon 1974, prelaskom iz Vinče, delovao u okviru Instituta tehničkih nauka SANU.

U to vreme Institut za sinterovanje je odigrao ogromnu ulogu u zbližavanju naučnika iz celog sveta u ovoj oblasti, što je naročito došlo do izražaja u vreme Hladnog rata, kad je Jugoslavija bila jedino mesto gde su se mogli sastajati naučnici sa Istoka i Zapada.

U svojoj bogatoj istoriji, Institut je organizovao deset Svetskih konferencija o sinterovanju u Herceg Novom (1969, 1971. i 1973), Dubrovniku (1977), Portorožu (1981), Herceg Novom (1985. i 1989) i Beogradu (1998. i 2002). Sedam tematskih konferencija (škola) o sinterovanju organizovano je u zemljama i institucijama gde je postojao najveći interes za ovu oblast i u kojima su članovi preuzeli ulogu organizatora.

Sticajem okolnosti, tematske konferencije su se selile iz zemlje u zemlju idući ka istoku, obilazeći tako Zemljinu kuglu. Počelo je sa Herceg Novim – 1975, a zatim u Varšavi – 1979, NJu Delhiju – 1983, Tokiju – 1987, Vankuveru – 1991, Hankou – 1995, i NJu Delhiju – 2000. godine.

Svetska konferencija o sinterovanju sa brojem 10, upriličena je septembra 2002. u Beogradu, nakon čega je aktivnost Instituta znatno smanjena i dugo vremena nakon toga više nijedna nije održana. Na inicijativu brojnih članova iz sveta, jedna grupa IISS članova, aktivna od samog početka, predvođena predsednikom Upravnog odbora, odlučila je da nanovo obnovi rad Instituta i zvanično ga registruje po sadašnjim zakonskim propisima, koji su značajno izmenjeni u odnosu na ranije i koji dozvoljavaju registrovanje međunarodnih organizacija, što je i obavljeno krajem 2017. godine.

Program rada je predviđao da se nastavi sa organizovanjem svetskih konferencija o sinterovanju, tako da je jedanaesta po redu održana od 2. do 6. septembra 2019, u istom hotelskom kompleksu, sada pod nazivom Hunguest Sun Resort Hotel, u kome je održana osnivačka konferencija Međunarodnog tima za proučavanje sinterovanja pre tačno 50 godina.

Ona je održana istovremeno sa YUCOMAT konferencijom Društva za istraživanje materijala Srbije, koja se održava svake godine u Herceg Novom. Za vreme Konferencije održana je sednica novoformiranog Upravnog odbora Instituta na kojoj su po prvi put, posle jako duge pauze, potvrđeni novi članovi Instituta. Veliko obnavljanje članstva ostvareno je ove, 2022. godine, kad je izabrano i potvrđeno tridesetak novih članova.

Proširenje aktivnosti

Istorijat Društva za istraživanje materijala Srbije sasvim je drugačiji – formirano je neposredno nakon osnivanja velikih društava iz oblasti istraživanja materijala u svetu.

Nedugo nakon formiranja Američkog društva za istraživanje materijala (MRS) – 1973. godine, formirano je Evropsko društvo za istraživanje materijala (E-MRS) – 1983, a zatim i druga društva za istraživanje materijala širom sveta: Japansko i Indijsko – 1989, Meksičko – 1990, Korejsko – 1991. godine.

To je bila ideja vodilja naučnicima u Srbiji da krenu u osnivanje sopstvenog Društva za istraživanje materijala. Istorijat i najvažnija ostvarenja Društva dati su u nedavno objavljenoj knjizi na engleskom jeziku Materials Research Society of Serbia: Past, Present and Future, 1995-2020 (https://www.mrs-serbia.org.rs/index.php/about-us-m/mrs-serbia-past-present-and-future-1995-2020).

Izolovani sankcijama UN iz juna 1992. godine, ostali potpuno sami i upućeni jedni na druge, sa sporadičnim individualnim kontaktima sa inostranim kolegama, grupa ovdašnjih naučnika koja je radila u različitim oblastima istraživanja materijala, počev od fizike, fizičke hemije, hemije, kao osnovnih disciplina, keramike, metala, polimera, kompozita, kao primenjenih disciplina i prahova, tankih filmova i kristala kao objekata istraživanja, odlučila je da organizuje Prvu konferenciju o novim materijalima (YuCoMat), septembra 1995. godine, i kao mesto održavanja odabrali su Herceg Novi, zbog ranijeg pozitivnog iskustva sa konferencijama o sinterovanju i njegove duge tradicije u oblasti kongresnog turizma.

Osnivačka konferencija Društva održana je septembra 1995. u Herceg Novom, kao i sve naredne do danas. Program konferencija je koncipiran po ugledu na druge MRS konferencije u vidu različitog broja simpozijuma sa istaknutim plenarnim predavačima i sa usmenim i poster izlaganjima, raspoređenim po odgovarajućim tematskim celinama. Od pete konferencije – 2003, engleski je oficijelni jezik konferencije.

Jedna od vrlo značajnih aktivnosti Društva sa kojom se počelo neposredno nakon započinjanja organizovanja konferencija je takmičenje i dodela nagrada mladim istraživačima učesnicima konferencije, mlađim od 35 godina, za najbolje urađeni doktorat između dve konferencije, najbolja usmena i poster izlaganja. Ukupan broj dobitnika je blizu 100, pri čemu je skoro jednak broj domaćih i inostranih dobitnika nagrada.

Od 2021. Društvo za istraživanje materijala Singapura, kao jedno od najaktivnijih društava, koje je u sledećih pet godina sedište kancelarije Unije Društava za istraživanje materijala, pridružilo se u dodeli ovih nagrada, tako da i oni finansijski nagrađuju 10 dobitnika ovih priznanja.

Kad su konferencije uveliko izrasle i poprimile međunarodnu izvrsnost, odlučili smo da poput sličnih društava u svetu, od 2015. godine, uvedemo Nagradu za trajan i izvanredan doprinos nauci i inženjerstvu materijala istaknutim pojedincima koji su takođe dali značajan doprinos ciljevima i interesima ovog Društva i njegove sredine.

U početku smo se ograničili na ljude sa ex-yu prostora, koji su svoju karijeru izgrađivali ili u regionu, ili u svetu. Po ovim kriterijumima izabrano je prvih pet dobitnika: Ivan Božović, Gordana Vunjak-Novaković, Velimir Radmilović, Laszlo Forro i Danilo Suvorov.

Kada su se iscrple sve mogućnosti odabira dovoljno izvrsnih naučnika sa prostora bivše Jugoslavije aktivnih u Društvu, a i u želji da se nagrada još više unapredi, od 2020. godine potpuno je internacionalizovana, tako da je može dobiti bilo koji istaknuti pojedinac koji je značajno doprineo oblasti i napretku Društva, nezavisno od toga odakle je i gde radi.

Po ovim kriterijumima nagradu su dobili Robert Sinkleir sa Stenford univerziteta, dugogodišnji predsednik Međunarodnog savetodavnog komiteta YUCOMAT konferencije, za 2020. godinu, i njegov naslednik Jurij Gogoci sa Drexel univerziteta za 2021. godinu.

Gde smo danas

U dugoj istoriji organizovanja ovih konferencija, poslednje tri kovid godine su najdramatičnije i u potpunosti su izmenile sve što smo dosada znali o organizovanju naših, svojevrsnih Hercegnovskih Gordon konferencija, sa sjajnim plenarnim predavačima i 80 odsto inostranih učesnika. Najpre smo pre dve godine, YUCOMAT 2020 u zadnjem momentu odložili za sledeću godinu, kad se već videlo da je organizovanje veoma rizično.

Prošle godine smo održali YUCOMAT 2021, sa manjim brojem plenaraca, i sa stotinak učesnika, puni nade da ćemo se definitivno osloboditi korone i da će biti drugačije i lakše, kao nekad. I zaista, kraj prethodne 2021, dočekali smo sa 25 potvrđenih plenaraca na YUCOMAT i 10 za WRTCS, koje bi u programu poželeo da ima najselektivniji organizator vrhunskih konferencija.

Stvari su se, međutim, nenadano iskomplikovale, tako da ne samo da se nismo u potpunosti rešili korone, već je uz njen povratak došlo do sledeće globalne pretnje sa Ruskom invazijom na Ukrajinu, tako da smo već od marta meseca bili zapljusnuti nizom otkazivanja plenaraca i znatno manjim brojem prijava učesnika za usmena i poster izlaganja, nego što smo očekivali. Neizvesnost je i dalje ogromna, i poučeni prošlogodišnjim iskustvom, realno je da će se tek na samoj konferenciji znati pravo stanje stvari.

Ovogodišnji program sadrži 13 plenaraca za YUCOMAT konferenciju, dok će tri govornika biti on line. Sedam plenaraca govoriće na konferenciji o sinterovanju. Broj usmenih i poster izlaganja je oko 150, od čega iz Srbije 47, Ukrajine 31, Češke 17, Poljske 11, Koreje osam, Turske šest, Crne Gore četiri, Latvije i Slovenije po tri, dok je devet zemalja zastupljeno sa jednim ili dva rada.

Struktura, potpuno drugačija u odnosu na ranije godine, kad su dominirali učesnici iz SADA, Evropske unije i sa Dalekog Istoka, i vrlo slična sa prošlogodišnjom, kad je bilo najviše učesnika iz Srbije, Češke i Poljske.

Ovogodišnji dobitnik nagrade za trajan i izvanredan doprinos nauci i istraživanju materijala našeg Društva je Ričard V. Sigel, profesor Rensselaer Polytechnic Instituta iz Troje. Naučnik i inovator sa ogromnim doprinosom nauci i inženjerstvu materijala, nakon oficijelnog otvaranja konferencije održće svoje predavanje i primiti povelju Društva za 2022. godinu kao začetnik nanotehnologija.

Nagrade u vidu diplome primiće i 10 prošlogodišnjih dobitnika za najbolja usmena i poster izlaganja, sa malom finansijskom nadoknadom koju im je podarilo Društvo za istraživanje materijala Singapura. Na ovogodisnjoj Konferenciji 46 mladih istraživača, 31 za poster izlaganja i 15 za usmena izlaganja, takmičiće se za 10 nagrada za najbolja ovogodišnja ostvarenja, a pobednici će biti proglašeni na zatvaranju Konferencije.

Nakon petnaestogodišnje neaktivnosti obnovljen je rad Međunarodnog instituta za nauku o sinterovanju (www.iiss-sci.org). Ove godine izabrano je novih tridesetak članova, tako da je dosad, od formiranja Instituta daleke 1969. godine, ukupno izabrano više od 200 uglednih sinterovaca, što ga čini svojevrsnom Akademijom. Ukupan broj aktivnih članova je veći od 100, što daje nadu i opravdava očekivanja o povratku na staze stare slave.

U okviru YUCOMAT i Konferencija o sinterovanju govorilo je mnogo učesnika iz celog sveta. Za 25 godina postojanja Društva, održano je 4.200 predavanja u Herceg Novom, autora iz 60 zemalja, od čega više od 400 plenarnih predavanja najuspešnijih naučnika iz oblasti novih materijala i nanotehnologija, uključujući i dobitnike Nobelovih nagrada, ali i one koji ozbiljno pretenduju na nju.

I na Konferencijama o sinterovanju, od prve održane daleke 1969. godine, i pored petnaestogodišnje pauze, održano je više od 2.500 predavanja u Herceg Novom, drugim gradovima ex-yu, ali i širom Evrope, Severne Amerike, i Dalekog Istoka, eksperata koji su naučno i tehnološki formirali ovu oblast. Sada predstavljaju izvanrednu kombinaciju gde se programski i sadržajno nadopunjuju, a Srbiju i njenu nauku dostojno reprezentuju, tako da su mnogi inostrani učesnici zadivljeni kvalitetom ovih naučnih manifestacija, koje već više od pedeset godina šire izvrsnost u ovim oblastima, promovišući nove materijale i nanotehnologije i Srbiji.

Autor je predsednik Društva i Instituta (https://www.itn.sanu.ac.rs/draganuskokovicen.htm)