Praznik za oko i dušu

U organizaciji Ustanove kulture, promocija je otvorena autorovom pesmom „Sjeničanka“, u izvedbi Sjeničkih tamburaša. Prikaz najnovijeg pesnikovog ostvarenja iskazao je Boško Stanić, direktor novovaroške biblioteke, a potom su, u naizmeničnom kazivanju, samog autora i poznatog sjeničkog glumca Eda Mašovića, potekli potoci zavičajne poezije, praćeni oduševljenjem i aplauzima publike. Kao što je i počelo, praznično veče poezije je završeno uz muziku i pesmu Sjeničkih tamburaša, ali i nezaobilazne čestitke, zahvalnost i poklone najzaslužnijima. Uz posebnu posvetu i potpis na otpevanu pesmu „Sjeničanka“, pesnik je svoje delo, prvo koje je štampano u izdavaštvu Ustanove kulture, podario svim članovima tamburaškog orkestra, a sam autor je tom prilikom od akademskog slikara, Ibrahima Redžovića, „brata po peru i kičici“, kako reče pesnik Veličković, dobio na poklon grafiku pod nazivom „Rađanje“.

-S obzirom da sam ja iz sela, i da mi je ova poezija bliska, nije mi bilo teško da napravim prikaz o autorovom najnovijem književnom ostvarenju. On je kroz poeziju rekao velike istine, pa sam lako našao vezu sa velikim umovima, koji su takođe govorili o čoveku i značaju njegovog zavičaja, u kojem treba tražiti krila. Ako čovek to ne ume, teško će se snaći u novim uslovima i vremenu, u kojem tehnika često ugrožava tradiciju, rekao je, u izjavi za medije Boško Stanić, direktor biblioteke „Jovan Tomić“ u Novoj Varoši.

– Moje pjesme se rađaju iz trećeg stanja duše, između jave i sna, kaže poznati sjenički pesnik, profesor srpskog jezika u penziji Velibor Veličković, koji je, ostajući veran izvoru i tradiciji, pored tri zbirke pesama, zavičajnoj književnosti svog kraja, podario i tri prozna dela. U njegovoj najnovijoj knjizi, zapisana je misao nepoznatog autora da „poezija nastaje u praskozorje i u predvečerje ljudskog života“, a sam autor beleži: „Iskonski i sudbinski vezan za svoj zavičaj, za svoj zemaljski raj, u petoj deceniji života otvorih lirske i epske kaverne i tako, preko moje spisateljske ruke, potekoše knjigotoci. Na čitalačku trpezu su se izlivali ovim redom: Zavičajne rane i melemi (poezija), Ognjište (poezija), Gorolom (pripovjetke), Mučenik (roman), Kućni prag (roman)“, i nedavno štampana zbirka poezije Praznik za oko i dušu.