Pre 20 godina u „istorijskoj noći” izabrana druga gradonačelnica Beograda

Do danas je ostala druga žena u istoriji vođenja grada Beograda, budući da je jedina druga žena na ovoj poziciji bila doktorka Slobodanka Gruden.

Kako je pisao list „Danas” za 4. jun 2001. godine u rubrici „Ličnost Danas”, za razliku od njenog prethodnika, Milana St. Protića, koji je na ovu poziciju došao nakon 5. oktobra i ostao sve do 20. marta 2001. godine, njoj nije bilo „ispod časti” da se bavi kontejnerima, te je nova gradonačelnica tada izjavila da joj je beo i čist grad opsesija koju će, kako se nada, realizovati uz pomoć svojih sugrađana.

Beograđanima je obećavala da će živeti u lepšem gradu, da će sve dozvole, od građevinskih, do registracije vozila dobijati na jednom šalteru.

Hrustanović je samopouzdano izjavlila i da je sve što je u životu započela i završila, te da se neće zadovoljavati polovičnim rešenjima.

Ako se bude pokazalo da ne radi dobro svoj posao, govorila je tada, ili ostavku od nje bude zatražio neko čije mišljenje uvažava, govorila je da spremna da ode.

Prema tadašnjim saznanjima, spremila je posebnu knjigu u koju je već počela da beleži ideje, sugestije i kritike građana.

„Sugrađani koji izraze želju da Beogradu poklone bar klupu na kojoj će stajati njihovo ime, prema rečima gradonačelnice, moći će to ubuduće da urade”, navodi se u tekstu.

Rođena je krajem novembra 1952. godine u Beogradu iz kojeg je četiri godine bila odsutna da bi završila Pravni fakultet u Sarajevu.

Bila je član Građanskog saveza Srbije od osnivanja gde je izabrana za potpredsednika i člana Predsedništva. Oktobra 2004. godine isčlanila se iz GSS-a, da bi postala nova članica Demokratske stranke, iz koje se isčlanila 2013. godine.

Diplomirani pravnik, sa četrnaestogodišnjim iskustvom u SIV i osmogodišnjom advokatskom praksom, majka dva odrasla sina, u razgovoru za „Danas” koji je objavljen u vikend izdanju za 2. i 3. jun 2001. godine rekla je da nikada nije razmišljala da će se profesionalno baviti politikom i na taj način promeniti posao.

„Nisam namerno ušla u politiku. Postala nam je sastavni deo života i uvukla se u mene. Svih ovih 12 godina osećala sam potrebu da izrazim sve ono što mi se ne dopada. Bio je to težak period. Odvojila sam se od nekih, dragih ljudi jer nisam umela, na pravi način, da komuniciram sa njima, a nismo bili politički istomišljenici. Nisam mogla da shvatim da ljudi, u određenim trenutcima, ne prepoznaju stvari koje neko u naše ime čini drugima”, objasnila je.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Politički se aktivirala u Reformskoj stranci Jugoslavije, a 1993. godine, od osnivanja, postala član GSS. U momentu kada je izabrana za gradonačelnicu Beograda bila je potpredsednik i član presedništva te stranke, kao i jedan od osnivača Ženske političke mreže.

Činjenica da je druga žena kojoj je povereno vođenje grada, kako je rekla, izazvalo je višestruka osećanja, iako smatra, da to što je žena, nije ni mana ni kvalitet, te je tom prilikom istakla da je ponosna, ali i da će se odgovorno upustiti u priču od koje nema strah.

Budući da je neposredno pre nego što je postala gradonačelnica bila u gradskoj vladi kao član zadužen za imovinsko-pravne poslove, građevinsko zemljište i informisanje, smatrala je da će joj to olakšati posao koji ju je čekao, jer je, kako je tada rekla „iznutra upoznala funkcionisanje i probleme grada”.

Tada aktuelnu višestranačku gradsku vladu smatrala je kompetentnom, radnom i vrednom i bilo joj je zadovoljstvo da radi sa njima.

Svom programu rada dala je radni naziv „Brinuću o Beogradu kao o svojoj kući”. Iako se fokusirala na pet osnovnih tačaka, smatra da je u Beogradu sve prioritet.

„Zbog toga što sam žensko, a najvažnije mi je da Beograd bude i čist. Neka se ne naljute muškarci, ali, mislim da žene bolje vide šta je prljavo, jer im to i više smeta. Moramo da podignemo organizacione i tehničke mogućnosti komunalnih preduzeća. Hoću da Beograd ima održavane i čiste parkove sa novim cvetnim alejama i hiljadu novih klupa. Hoću da dobije nove, oslikane fasade, da se izmeste prljave tehnologije iz urbanog dela grada, kao i velike saobraćajnice, da bi došli do novog kvaliteta življenja i zdravijeg čoveka”, rekla je tom prilikom novoizabrana gradonačelnica i istakla da se neće zadovoljiti polovičnim rešenjima.

Kada su je gradski odbornici izabrali na mesto predsednika Skupštine grada, istakla je da život nije počeo 5. oktobra, već, da su tada utvrđena njegova nova pravila.

Beograd, u budućnosti, u momentu nastanka intervjua, videla je kao grad sa regulisanim saobraćajem, kao i sa reorganizovanom gradskom upravom.

Cilj joj je bio da svaki Beograđanin na jednom šalteru dobije građevinsku dozvolu ili registruje auto, naravno, ukoliko ispunjava uslove.

Zbog toga je još u prvim danima na ovoj poziciji isticala da će se zalagati za „javnost rada svih segmenata gradske uprave u cilju štednje i borbe protiv korupcije”. Aktivna socijalna politika joj je, takođe, bila prioritetan zadatak jer, kako je tada rekla, „iskreno žali što u Beogradu mladi nemaju mladosti, ni stari, starosti”.

„Biti gradonačelnik je inspiracija o kojoj čovek može da sanja. Odlučna sam i hrabra. Završila sam sve započete stvari u životu. Živim normalnim životom i ni po čemu se ne odvajam od drugih ljudi. To što sam se našla na čelu grada neće od mene stvoriti drugog čoveka”, istakla je ona.

Kako je tada rekla, smatra da je sve u životu prolazno, pa i ta funkcija.

Svoj posao će raditi koliko je mandatom predviđeno, govorila je tada, ali je bila spremna i da ode ukoliko se pokaže da taj posao ne radi kako treba ili ukoliko joj ostavku bude tražio neko čije mišljenje uvažava.

Politički angažman u GSS zamenila je angažovanjem oko funkcionisanja prestonice, a kako je najavljivala u danima nakon što je izabrana za gradonačelnicu, „Beograd će biti njena glavna politika”.

„Ranoranilac je. Radni dan počinje joj u šest sati, pa čak i vikendom kada, najčešće, nešto čita. Ne voli licemerje, laž, i mada ne izgleda tako, suviše veruje ljudima. Ceni pošten, korektan odnos i istinu. Voli blizinu vode, jer je smiruje, ali, sa svojim stranačkim prijateljima, najčešće voli da zapeva i zaigra”, istakla je novinarka dnevnog lista „Danas” Ivana Vušković.

Jovan Arežina, jedini gradski odbornik koji je „istorijske noći” glasao protiv bivšeg gradonačelnika, novoimenovanoj predsednici poželeo je tom prilikom da joj ovaj mandat ne bude jedini i prvi, a da to što je žena, govori o „sluhu za budućnost i njenoj misiji da pomiri prošlost sa sadašnjošću i nasleđem”.

„Sve moje emocije, moj život, detinjstvo, mladost, radosti i tuge – vezane su za Beograd. To je moj zavičaj, moja domovina i moj dom. Brinuću se o njemu kao što žena brine o svojoj porodici, deci i roditeljima, jer Beograd jeste moja kuća”, rekla je za sam kraj intervju objavljenog u listu „Danas” pre 20 godina.

Bila je na mestu gradonačelnice do 2004. godine,

Ipak, među situacijama koje su obeležile njen madat gradonačelnice Beograda izdvaja se svakako kritika poznate francuske glumice Brižit Bardo zbog tretmana grada prema psima lutalicama, budući da su za vreme mandata Radmile Hrustanović, organi grada Beograda nastavili da ubijaju pse lutalice.

Od jula 2011. do 2013. godine bila je ambasador Republike Srbije u Slovačkoj. Nosilac je Ordena Viteza Republike Italije.

Majka je dva sina, a njena snajka Ana Urošević Hrustanović postala je 2011. godine najmlađa ambasadorka Srbije i to u Rimu, odmah nakon smene Sande Rašković Ivić kojoj je do tada asistirala.

Istovremeno sa njenim unapređenjem, Radmila Hrustanović imenovana je za ambasadora u Slovačkoj, čime je medijima dat još jedan šlagvort za priču o nepotizmu. Tokom 2016. godine, Ana je postala šefica Misije Srbije pri EU u Briselu.