Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar MarkovićMaja 1939. godine u Londonu konstatovano je da će zbog svoje uproćenosti i lakoće, jezik sa 850 reči – engleski “bejzik” jezik postati najrasprostranjeniji međunarodni jezik.
Međunarodni biro za osnovni engleski jezik koji je stavljen pod upravu profesora Džemsona, osnovan je u Pekingu 1935. godine.
Profesor se bavio proučavanjem jezika u Čikagu, a zatim u Londonu.
U saradnji sa kineskim profesorima objavio je seriju školskih knjiga na “bejziku”, namenjenih omladini Dalekog Istoka.
Kako prenosi Pravda, u Japanu je učinjena slična stvar.
U prodaju je pušten rečnik japanskog jezika i “bejzika”, kao i izvestan broj knjiga za one koji su do tada naučili 850 reči novog jezika.
“Bejzik” se smatrao potpunim jezikom, koji je, kako su govorili, bio dovoljan za običnu upotrebu.
Pre nego što je opšte priznat, engleski je pre svega bio međunarodni jezik na području trgovine i radiofonije.
Sa tadašnjeg međunarodnog gledišta, bilo je potrebno da se jezik može naučiti i bez učitelja.
Zbog toga je radio vrlo dobro poslužio pri učenju “bejzika”.
Jedan od zadataka nauke u to vreme bio je da ujedini čovečanstvo, a emitovanje “bejzika” preko kratkih talasa je bio od neprocenjive koristi, piše Pravda 1939. godine.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Istog dana 1939. godine, list Vreme pisao je o ukradenoj šifri engleske mornarice.
Utvrđen je neobično tajanstven način krađe radiografske šifre engleske mornarice.
Kada je kurir francuske marine primio šifru, odložio je u kožnu torbu, koja je nakon toga zapečaćena.
U vozu je na trenutak napustio svoj kupe kako bi se oprostio sa kolegom.
Kupe je bio rezervisan samo za kurira, prenosi Vreme.
U tom trenutku neko je zamenio originalnu kožnu torbu sa identičnim falsifikatom.
Po dolasku u Pariz, kada je torba otvorena, konstatovana je krađa, jer se umesto šifre u torbi nalazio paket starih novina.
Podrazumevalo se da će se šifra promeniti, ali taj proces je zahtevao skoro čitavu jednu godinu i velike troškove, piše Vreme na današnji dan pre 80 godina.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
