„Pre će nas ubiti naslovi u novinama nego ovo sunce, pile moje“: Pančevačka pijaca na 37 Celzijusa u hladu

„Danas se očekuje 40 – 41 stepen u Vojvodini, Pomoravlju, donjem Podunavlju i u Timočkoj Krajini“, doslovno je upozorenje na Fejsbuk stranici „Weather2Umbrella“.

Telefon prijavljuje 33, ali kao da niko ne mari.

– Kaži, pile moje – živahno se obraća baka Verica Ristić (70), penzionerka iz Glogonja, sela blizu Pančeva.

Tezga je puna svega. Paprike, kukuruzi, luk, paradajz, tikvice, krompir, na sredini stoji kofa, a u njoj potopljeni sveža nana i lišće peršuna.

– Dobro je. Toplo. Kad se lepo prodaje, onda nije loše, pile moje. Šta, da uđem u sobu koja se veštački hladi? Ma, neću. Po vrućini berem povrće. Evo, juče sam išla u pet popodne da oberem ovo. Sve ti je sveže, pile moje – priča baka Verica.

Prodavačice i prodavci oko nje na tezgama brekću. Brišu znoj. Curi im u potocima niz lice. Temperaturu pojačavaju metalne nadstrešnice iznad.

– Dete, neće nas ubiti sunce i ova vrućina. To je normalno u julu, ali, da ti baka kaže, ubiće nas bolesti. Virusi. Juče slušam na televizoru koliko je bolesnih – dodaje naša sagovornica.

Kako nastavlja, primetila je da se u Glogonju „nešto čudno dešava“.

– Proredio se narod. Nije od vrućine. Pre sam sretala ljude na ulici. Sada samo čujem da je umro ovaj, umro onaj. To će da nas ubije. Nikako ove vrućine – otkriva baka Verica.

Na pitanje kako se upotrebljava nana, ona se ozari i poče da priča:

– O, pa to ti je jako dobar sok za ove vrućine. Pun vitamina. Uzmi tri ove veze nane i dve peršuna. Kupi dve kile šećera. Stavi nanu u tri litre vode da stoji. Dodaj sav šećer. Ubaci peršun… – ispriča nam baka jednostavni recept za sirup od nane.

– Napravi to i pijte. Nemojte one otrove iz radnji – savetuje ona.

Na tezgi do njene, prodavačica komentariše muvanje novinara po pijaci. Neće da kaže ime, ali kritikuje.

– Da vam kažem deco, to što radite po televizijama i novinama nije dobro. Kakvi talasi i šareni alrmi? I ne znam šta je to. Ali, znam da se sunčani dani najavljuju kao neki rat! Kao da će da nas ubiju! Ne valja vam to. Mi, seljaci, dobro znamo da nas nikad nije ubila vrućina. Po njivama smo stalno. Da slušamo vas, novinare, niko nikad ne bi izašao iz kuće. Te ako pada kiša, onda je to nikad viđena kiša. Ako sija sunce, onda je to užas! Ja sam ti svedok da sam više napolju nego unutri. I šta mi fali? Da ti priznam nešto devojko – ne čitam novine i ne gledam televiziju – poručuje naša sagovornica.

Nasmejana. Meri plavi patlidžan mušteriji.

– Manite se deco ćorava posla i pustite ljude da žive – ispraća nas ona.

Baka Mira sedi ispred prazne tezge. Još nekoliko šnala i igračkica je ostalo.

– Jeste vruće. Spakovala sam se da idem. Ali, nije to toliko strašno. Sedim u hladu. Čekam da dođu po mene kolima. Nemojte, deco, da dižete paniku – kaže ona.

Ipak, da nije baš toliko danas obična vrućina, govori i činjenica da su se većina prodavaca spremali da napuste svoje tezge već oko jedan sat.

Nemanjina ulica u centru grada, a u kojoj je i najveća pančevačka pijaca, skoro je prazna.

Skrivena dvorištanca oko pijace otkrivaju tajnu da ima i onih koji sede na tom suncu i piju kafu.

– Izvolite – otpozdravlja žena ekipi Danasa.

Sedi na direktnom suncu i pije kafu u svom dvorištu.

– Manite me. Sunce je sunce. Juli je. Pre će ljudi da umru od vas novinara i vaših naslova kako nam stigao neki lucifer, nego od sunca. Svako zna koliko mu prija. I bake znaju da telo ima mehanizam hlađenja – znojenje – kaže ona, odmahujući rukom kao da tera dosadne muve, i dodaje:

– Nemojte da me stavljate u novine kao neko čudo. Izašla sam da popijem kafu i to je to.

Na ulici se čuje horsko zujanje klima. Atmosferu remeti poneki glas prolaznika koji telefonom proveravaju s, najverovatnije, ukućanima da li treba još nešto s pijace.

– Neću da se vraćam. Reci sad šta još treba. Napolju je kataklizma – čuje se delić razgovora.

Kad se i on izgubio, ponovo je prostor osvojio hor klima. I ništa više.

Telefon sad pokazuje 37 Celzijusa.