Pre dvadeset godina Karađorđevići se vratili na Dedinje

„Veza između dinastije Karađorđević i naroda nikada nije bila prekinuta i zbog toga sam srećan što se posle pedeset pet godina vraćam u svoj dom i svoju otadžbinu. Moja porodica i ja verujemo da će nam ova istorijska odluka pružiti priliku da doprinesemo blagostanju i dobrobiti naroda. Želim da naglasim da ću u punoj meri poštovati tekuće demokratske procese”, izjavio je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević neposredno posle odluke Savezne vlade da se Beli i Stari dvor, kao i prateći objekti na Dedinju, daju na korišćenje prestolonasledniku kao starešini i drugim članovima Kraljevskog doma Karađorđević.

Dolaskom u Srbiju, princ Aleksandar je preuzeo ulogu starešine porodice Karađorđević, što je izazvalo protivljenje jednog dela porodice. Bio je u sukobu sa princezom Jelisavetom, ćerkom kneza Pavla, zbog spora oko polaganja prava na Beli dvor, ali su sa sahranom Kneza Pavla u Oplencu, Aleksandar II i Jelisaveta pomirili.

Prestolonaslednik se nakon odluke Savezne vlade zahvalio saveznim i republičkim vlastima koje su „doprinele donošenju ovakve odluke”, kao i patrijarhu Pavlu na „molitvenoj i duhovnoj podršci”.

U nizu čudnih srpskih slučajnosti, kako piše novinarka dnevnog lista „Danas” Jelena Tasić,  događaj se zbio na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, zaštitnika kraljeva Petra Prvog Oslobodioca i Aleksandra Prvog Ujedinitelja, kojima je posvećena kraljevska kapela u kripti Zadužbine Karađorđevića na Oplencu u kojoj je tog dana prestolonaslednik prvi put presekao slavski kolač.

Sve se „poklopilo” i sa godišnjicom smrti kraljevića Tomislava, koji je preminuo na Petrovdan godinu dana ranije.

Zvanično useljenje Karađorđevića na Dedinje dogodilo se 17. jula 2001. godine, na 56. prestolonaslednikov rođendan, a kako je najavljeno posle donošenja ukaza o denacionalizaciji, za koji je bilo planirano da stupi na snagu do oktobra iste godine, dinastiji Karađorđević vraćeni su u vlasništvo dedinjski dvorovi, na koje je po direktnoj liniji nasledno pravo polagalo u tom momentu više od 30 članova kraljevske kuće.

„Karađorđevići ušli u Beli dvor”, naslov je teksta dnevnog lista „Danas” za 18. jul 2001. godine.

„Uz aplauze, sveće, povike dobrodošlice i rođendanske čestitke nekoliko desetina građana i uz gužvu koju je pravilo isto toliko novinara domaćih i stranih medijskih kuća, prestolonaslednik Aleksandra Karađorđević je sinoć, na svoj 56. rođendan i zvanično ušao u Beli dvor. Povratku kraljevske porodice u svoj dom na Dedinju posle šest decenija izgnanstva prethodila je svečanost u Palati federacije na kojoj je Zoran Žižić, savezni premijer u ostavci uručio prestolonasledniku Aleksandru Odluku Savezne vlade o davanju na korišćenje dvorova na Dedinju članovima Kraljevskog doma Karađorđević”, navodi se u tekstu.

Prijemu u Palati federacije prisustvovale su i princeze Katarina i Jeiisaveta Karađorđević, članovi Krunskog saveta i Krunskog veća kao i ministri Žižićeve vlade u ostavci.

„Nakon šest decenija Karađorđevići su ponovo kod kuće, sa svojim narodom. Ovo je veliki dan za mene, moju suprugu, moju porodicu, kraljevski dom. Nadam se da je ovo veliki dan i za zemlju i za naš narod. Svesni smo velike odgovornosti koju preuzimamo ulazeći u kraljevski dvor. Nameravamo da u budućnosti ostanemo bliski narodu. Naša kuća biće otvorena za sve”, rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

Prema njegovim rečima, princeza Katarina planirala je da organizuje humanitarnu kancelariju na Dedinju i pomaže zdravstvu i socijalnim službama, što se i obistinilo.

Prestolonaslednik se zahvalio najvišim predstavnicima vlasti što su omogućili povratak Karađorđevića, a posebno narodu „za sve reči i molitve kojima su podržavali članove kraljevskog doma tokom dugih decenija njihovog prisilnog iznanstva iz zemlje”.

Uručujući prestolonasledniku zvanični dokument o pravu na korišćenje dedinjskih dvorova, Zoran Žižić je ocenio da je „ovom odlukom Savezne vlade uspostavljen pravi red stvari, otvoren prostor tradiciji, ispoštovane prave vrednosti i izvršen nalog sudbine”.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Kada se svome dvoru vrate Karađorđevići, svako od nas svome domu će biti bliži uveren da živi u pravom društvu i daje na pravom putu”, naglasio je Žižić.

Da i posle nekoliko poseta dvoru nisu uspeli da vide kakva je kompletna situacija tamo, izjavio je prestolonaslednik Aleksandar.

„Nadam se da ću večeras prvi put spavati u dvoru. Želimo i imamo plan da se uselimo vrlo brzo. Moj cilj je da ostanem i da dođu i moji sinovi”, rekao je prestolonaslednik Aleksandar vidno uzbuđen celim događajem.

On je izjavio da za uspostavljanje monarhije još ima vremena i da je na prvom mestu ekonomski oporavak zemlje i rešavanje egzistencijalnih pitanja našeg naroda. Naglasio je da ne želi da se bavi politikom jer je njegova uloga da radi na jedinstvu i da ima kontakt sa svim političarima.

Princeza Jelisaveta, jedini živi član kraljevske porodice rođen u Belom dvoru, najavila je da očekuje da će za nekoliko dana dobiti ključeve i vratiti se u svoju sobu u dvoru.

„Da među građanstvom ne bi bilo zabune ko će to sve da plati, Savezna vlada je već objasnila da će troškove održavanja dvorova ubuduće snositi kraljevska porodica”, napomenula je autorka teksta Jelena Tasić.

Prestolonaslednik Aleksandar (1945), sin jedinac kralja Petra Drugog i kraljice Aleksandre (grčke princeze), po srpskoj liniji potomak Karađorda, a po rumunskoj kraljice Viktorije, rodio se u apartmanu 212 londonskog hotela „Kleridžiz”, koji je za tu priliku proglašen jugoslovenskom teritorijom.

Školovao se u Švajcarskoj, SAD, Škotskoj i Engleskoj.

Po završenoj Britanskoj kraljevskoj vojnoj akademiji postao je britanski oficir, da bi se posle vojničke službe na Bliskom istoku, u Italiji i Zapadnoj Nemačkoj, okrenuo poslovnoj karijeri.

Iz prvog braka sa brazilskom princezom Marijom de Glorijom od Orlensa i Bragance ima tri sina, prinčeve: Petra (1980) i blizance Filipa i Aleksandra (1982).

Od 1985. godine u braku je sa Grkinjom Katarinom Baris. Govori više jezika. Voli skijanje na snegu i vodi, jedrenje, ronjenje i podvodnu fotografiju.

Ima sklonosti ka pozorištu, muzici i aktuelnim zbivanjima. Važi za dobro obaveštenog čoveka koji je uprkos
pritajenom balkanskom temperamentu umeren u nastupu i izjavama.

Od prvog dolaska u otadžbinu 1991. godine, više puta je posećivao Jugoslaviju i pomagao tadašnju srpsku opoziciju, slobodne medije i radio na humanitarnoj pomoći za narod.

Jugoslovensko državljanstvo vraćeno mu je sredinom marta 2001. godine posle odluke Savezne vlade o ukidanju Ukaza iz 1947. godine, kojim je nezakonito oduzeto državljanstvo i konfiskovana privatna imovina Kraljevske porodice Karađorđević, nakon čega su članovi kraljevskog doma resili da se definitivno vrate u otadžbinu.

Viši sud u Beogradu ga je rehabilitovao 8. jula 2015. godine. Utvrđeno je da je Ukaz 392 Prezidijuma Predsedništva Narodne skupštine FNRJ od 8. marta 1947. godine, ništavan od trenutka donošenja, u delu koji se odnosi na prestolonaslednika, te da se „rehabilitovano lice smatra neosuđivanim”.

Restitucija imovine srpske kraljevske porodice Karađorđević aktuelizovana je nedavno ponovo, ovog puta u Crnoj Gori, a princ Aleksandar Karađorđević je pre nekoliko dana izjavio za Radio Slobodna Evropa da to „nije pitanje pravne osnove, već političke volje”.

„Ovde nije tema imovina kraljevske porodice, već pitanje privatnog vlasništva”, naveo je Karađorđević u pisanoj izjavi.

Karađorđevići su 2005. podneli zahtev za vraćanje nekretnina koje su im oduzete 1947. odlukom Narodne skupštine Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

Tema vraćanja imovine Karađorđevićima aktuelizovana je izjavom predsednika Opštine Budva Marka Carevića od 14. jula da bi Crna Gora trebalo da im vrati imovinu koju je, kako smatra, bespravno oduzela, što je dan kasnije potvrdio i za RSE.

„Očekujem da će nova vlast raditi u interesu države i građana, te da će napraviti pravni sistem u kojem će pravo funkcionisati kako treba. Tu samo treba dobra volja i logika. Ja ne odlučujem, ali ako se budem pitao, javno iznosim svoj stav jer sam i došao da mijenjam na bolje”, kazao je Carević za RSE.