Pre dve decenije počeo „proces stoleća“: Kako je izgledao prvi dan suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu

Kako je Danas izveštavao, na zahtev glavne tužiteljke Karle del Ponte, protiv Slobodana Miloševića vodila se objedinjena opružnica (kosovska, bosanska i hrvatska) koja ga teretila za zločin protiv čovečnosti, genocid i ratne zločine.

Uoči suđenja u intervjuu nemačkom Veltu Karla del Ponte izjavila je da predstojeće suđenje Miloševiću „ne postavlja pitanje kolektivne krivice srpskog naroda“.

– To suđenje nije akt osvete, niti otvara pitanje kolektivne krivice. Ono se tiče njegove lične odgovornosti kada je reč o zločinima počinjenim u Hrvatskoj, BiH i na Kosmetu i treba da pokaže da niko nije iznad zakona. Svaka osoba, bez obzira na položaj, čin ili moć, može da bude izvedena pred lice pravde zbog ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida – rekla je tada Karla del Ponte, a preneo Danas.

Suđenje Miloševiću pratili i svetski mediji

Suđenje Slobodanu Miloševiću izazvalo je interesovanje mnogih domaćih i svetskih medija. Televizija CNN je danima najavljivala ovaj proces a njihova „zvezda“ Kristijana Amampur, koja je i bila na listi akreditovanih novinara, napravila je opširnu emisiju o usponu i padu Slobodana Miloševića.

Na aerodromu u Amsterdamu, uoči suđenja, kako su preneli Danasovi izveštači, carinici su već prepoznali predstavnike medija i umesto uobičajenih pitanja, obično su samo kontatovali: „I Vi na suđenje. Svi ovih dana dolaze na suđenje.“

Prema pisanju Danasa, oko 1.200 predstavnika medija iz celog sveta okupilo se 12. februara ujutru u Hagu uoči početka suđenja bivšem jugoslovenskom predsedniku. Među nima su, osim jugoslovenskih i najvećih svetskih medijskih kuća akreditovani bili i albanski novinari, kao i TV kuća AlJazeera.

Iako je predviđeno da se sastav novinara na galeriji sudnice smanjuje, jugoslovenskim novinarima je učinjen ustupak da tokom prve nedelje svakog dana mogu da uđu u sudnicu.

„U sudnici Haškog tribunala moglo je, međutim, da uđe samo 89 novinara iz najpoznatijih svetskih redakcija, među kojima je bio i izveštač Danasa, dok je njih stotinak proces pratilo preko velikih ekrana u holu Tribunala. Najveći broj novinara suđenje Slobodanu Miloševiću pratilo je iz pres centra preko puta Suda“, navodi se u jednom od izveštaja Danasa.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Najveća nagađanja i uzbuđenja među novinarima vladalo je tada za svedoke, koji bi se pojavili na ovom suđenju. Dan uoči suđenja bila je enigma i koliko će dugo trajati govor optuženog, odnosno da li će Milošević iskoristiti mogućnost da govori dva ili tri dana ili će se opredeliti za varijantu kratkog i efikasnog obraćanja javnosti.

Kako navodi Danas, poseban tretman među novinarskim ekipama koje su pratile suđenje, imala je ekipa CNN i njihova novinarka Kristijana Amampur.

„Tim CNN jedini je imao pravo da u zgradu Trinunala, što je svima ostalima bilo zabranjeno, unese ne samo kamere, već čitave sanduke televizijske opreme. Dok su ostali izveštači u gužvi iza ograda ispred zgrade suda čekali na izjave“, navodi novinar Danasa.

Za ovaj slučaj osim medija, zainteresovana je bila i holandska javnost u kojoj je bilo različitih mišljenja i o Haškom tribunalu, a i o načinu na koji je Milošević izručen Hagu.

List Danas prenosi i da je u Amsterdamu pre suđenja održana i tribina jednog o najtiražnijih holandskih listova NRCHandelsblad o suđenju koje se prvi put vodi protiv jednog bivšeg šefa države.

Holandski advokat Miša Vladimirof, jedan od trojice „prijatelja suda“ na pitanje da li će Milošević za svedoke moći da pozove Klintona, Blera, Širaka i ostale svetske političare odgovorio je: „To je moguće ukoliko se utvrdi ka oni mogu nešto relevantno da kažu.“

Prvi dan suđenja – Slobodan Milošević nije dobio reč

Suđenje Slobodanu Miloševiću vodilo je tročlano sudsko veće u sastavu: sudija Ričard Mej (predsedavajući), sudija Patrik Robinson i sudija O-Gon Kvon.

„Bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević optužen za ratne zločine i genocid prvog dana suđenja po prvi put se u sudnici Haškog Tribunala pojavio sa torbom u ruci, po prvi put je povremeno nešto zapisivao, i po prvi put se nezvanično obratio Branislavu Tapuškoviću, jednom od trojice „prijatelja suda“ imenovanih u ovom postupku“, naveo je izveštač Danasa iz Haga.

Branislav Tapušković: Milošević mi se prijateljski obratio

Beogradski advokat Branislav Tapušković, jedan od trojice „prijatelja suda“ na pitanje Danasa šta mu je Milošević rekao u pauzi suđenja, odgovorio je: „To je bio prvi put da mi se obratio, ali ne bi bilo u redu da vam precizno prenosim te reči. U svakom slučaju, to nisu bile reči kritike, već prijateljsko obraćanje.“

Dok je u sudnici Br. 1 počinjalo suđenje bivšem jugoslovenskom predsedniku, ispred zgrade Tribunala okupilo se dvadesetak demonstranata – bosanskih izbeglica i predstavnika holandske nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava. Moto njihovog protesta bio je „gazda je u zatvoru ali banda je još aktivna“.

Početak suđenja glavna tužeteljka Karla del Ponte u svom kratkom govoru nazvala je istorijskim: „Ovaj postupak je najznačajnije suđenje koje je ovaj sud vodio ili će ikada voditi.“

Karla del Ponte je rekla da je Miloševića izvela pred Tribunal u ime Ujedinjenih nacija i da se optužbe protiv njega ne odnose na krivicu celog naroda.

„Slobodan Milošević je odve doveden da odgovara za sopstvena dela, a ja kao glavni tužilac zastupam žrtve zločina. Ovo suđenje će ući u istoriju i to treba imati na umu“, rekla je Karla del Ponte.

Prvog dana suđenja Sobodan Milošević nije imao priliku da govori jer je Tužilaštvo u višesatnom govoru Džefrija Najsa obrazlagao suštinu sve tri optužnice protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika.

Džefri Najs je, kako navodi Danas, tokom izlaganja koristio snimke Miloševićevih govora od Kosova 1987. godine kada je prvi put poručio Srbima da niko ne sme da ih bije, preko filma sa beogradskog mitinga iz 1989. kada je najavio hapšenje Azema Vlasija, zatim snimaka govora na Gazimestanu, filmove sa vukovarskim ruševinama, kolonama izbeglica i granatiranjem Dubrovnika.

„Na sve te snimke Milošević je reagovao kao da je potpuno nezainteresovan, čak se u jednom trenutku trgao kao iz sna sa izrazom neopisive dosade, što je izazvalo smeh na galeriji sudnice“, opisuje novinar Danasa u svom izveštaju.

Dodaje da su kao dokazni materijal pušteni i snimci telefonskog razgovora između optuženog i Radovana Karadžića. U prvom razgovoru Milošević Karadžiću obećava oružje za srpski bataljonna Kupresu, a u drugom, povodom pristalica Alije Izetbegovića kaže: „Nema više popuštanja. Ko hoće s Alijom, neka ide u pizdu lepu materinu, a ko hoće sa nama, bićemo prema njima kao prema svojima.“

Džefri Najs o Miloševiću: Ljudima sa kratkim pamćenjem može da izgleda kao mirotvorac

Ličnost Slobodana Miloševića Džefri Najs opisao je ovako:

„Da li optuženi bio nacionalista, možda jeste možda nije, verovatno uopšte nije bio rasista. Radi se o pametnom i inteligentnom čoveku koji sebe želi da zadrži na vlasti. On je vrlo složena osoba, čovek koji je izbegavao velike sastanke da mu se neko ne bi suprostavio. Imao je ličnu kontrolu nad svima, koristio se raznim sredstvima da bi stimulisao ljude. Govorio je o očuvanju integriteta države, a ljude iz svoje okoline je smatrao budalama. To je čovek, koji kod onih sa kratkim pamćenjem može izgledati kao mirotvorac.“

Posle ovog opisa Džefri Najs se vratio na glavni cilj optuženog, a to je bilo,kako je ocenio, stvaranje srpske države putem etničkog čišćenja.

„Mislio je da može postići sve. Da može postati novi Tito, a ako ne to, onda da napravi novu Srbiju od dokova Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a da Kosovo drži pod gvozdenom rukom“, naveo je on.

U ovom navodu primetno je, kako navodi Danas, da je Tužilaštvo izmenilo ranije vrlo osporavanu formulaciju o tome kako je Milošević želeo veliku Srbiju „od delova Hrvatske, Bosne i celog Kosova.“

Tužilaštvo je u više navrata koristeći filmove, pismene poruke, telefonske razgovore i navode i izjave nekadašnjih Miloševićevih saradnika poput recimo Biljane Plavšić, Radaovana Karadžića, Gorana Hadžića, Željka Ražnatovića, Milorada Lukovića Legije, Jovice Stanišića i Mihajla Kertesa i drugih pokušao da objasni da ne samo da je Slobodan Milošević morao znati za sve zločine koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije, već da je bio u svakodnevnom kontaktu sa njihovim izvršiocima i davao im podršku od verbalne do oružane.

Svetski mediji dosta pažnje posvetili su ovom događaju. Hrvatski mediji takođe su pratili, a državna televizija je na Drugom programu direktno prenosila suđenje Miloševiću. Vjesnij je, recimo, naveo kako „Naoko ledenog i arogantnog bivšeg lidera, koliko god da je bio nadmen pred mikrofonom, ispod stola izdaje nervozno ljuljanje noge.“

Francuski Mond je objavio više tekstova o suđenju, kao i izvode iz optužnica za Kosovo, Bosnu i Hrvatsku, dajući kompletnu biografiju Suda i glavne tužiteljke Karle del Ponte.

Tek drugog dana suđena predviđeno je bilo da govori Milošević. Međutim, kako navodi naš list, on je dobio reč tek 20 minuta pred kraj dugog dana suđenja.

„Nema smisla da počinjem sada a da me za pola sata prekinete, nakon što sam dva dana slušao tužioce i zato mislim da je dobro da počnem tek onda kada me nećete prekidati“, rekao je Milošević i pokrenuo tri pitanja: legalnost suda, njegovo izručenje Haškom sudu i nepristrasnost tužioca za koga je Milošević rekao da je već objavio presudu.

Iako se na početku prognoziralo da će trajati dve godine, Haški proces protiv Slobodana Miloševića, prekidan je više puta zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog, trajao je četiri godine, a okončan je njegovom smrću u 64. godini. Slobodan Milošević pronađen je mrtav u ćeliji Ševeningena 11. marta 2006. godine.

Tri dana kasnije suđenje je formalno završeno, samo nekoliko nedelja pre predviđenog završetka pretresa.

Mirjana Marković suđenje mužu pratila od kuće

Supruga bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Mira Marković početak suđenja svom mužu pratila je u svojoj kući, to je za agenciju Betu rekla portparol Jugoslovenske levice i onovoosnovanog odbora „Sloboda“ Dragana Kuzmanović.

„Ona je kod kuće i prati direktan televizijski prenos suđenja. Logično je da ovog trenutka bude kraj televizora i pokušava da shvati šta se to dešava njenom mužu i njenoj zemlji“, dodala je Kuzmanović.

Zoran Đinđić o početku suđenja u Hagu

Povodom početka suđenja Slobodana Miloševića, premijer Srbije Zoran Đinđić nagovestio je da izručenje predsednika Milana Milutinovića, te Nikole Šainovića i Vlajka Stoiljkovića, kao i Dragoljuba Ojdanića „nije nikakav problem.“

„Ja sam za saradnju i protiv svakog rizika za našu zemlju. Da su oni pošteni ljudi oni bi se sami predali. Ako nemaju čega da se boje to će se ionako ispostaviti“, kazao je Đinđić, a prenela austrijska novinska agencija APA. „Mi imamo naše zakone“, kazao je on. Šef srpske Vlade je austrijskim novinarima u beogradu koji su pratili posetu predsednika Austrije Tomasa Klestila, rekao da „to nema alternativu“.