Pre i nakon Velikog praska: Putevi (mogućeg) pomirenja nauke i religije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nauka i religija su od vijeka i vijekova bile povezane i u funkciji proizvodnje straha, zarad bogaćenja posvećenih.

2. Занимљиво али неповезано
   Симбол вере: Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
   Ово говори о апсолутној Аристотеловој идеји или Oном првoм покретачу свега.
   Значи Бог је апстракција коју ми као бића ограниченог ума никад не можемо спознати.
   То лепо Гедел доказује кроз принцип отворених скупова. Он јасно каже:“ Ми не можемо изнутра да затворимо ни једну тврдњу у коначну истину.
   То се односи на онај наш апстрактни део тврдње односно невидљивог.
   Видљиви део је сама појавност,спозната чулношћу, и она је подложна креативним дејством енергије (или хришћански ословљено божијом моћи светог духа)која креира квантна поља сила које творе форме и структуре.
   Једна од најзагонетнијих креационистичких теорија је и теорија Еволуције.
   Тако да је та теорија подложна спознању преко наше моћи закључивања синтетичким судовима којима разум полако одгонета тајне природе.
   Међутим коначну конвергентност никада нећемо досећи. Питате се зашто?
   Па одговор је прост тај прелаз је спознајно немогућ. За нас створене прелазак из овог света у онај свет је једносмерна улица.Квантни физичари то лепо примећују преко Шредингерове једначине. Тај прелаз објективног по себи из овостраног у онострано или метафизичко подразумева пролазак кроз нулу или природније – нулто стање!

3. Koliko sam ja ucio fiziku naslov je pogresan. Ne moze se reci pre velikog praska.

4. jadna je nauka koja kolaborira sa religijom