Pre vremena čuda

U prostornom smislu to je krug od svakodnevice novobeogradskih blokova do trenutka kad se junaci, zgađeni svetom i očajni zbog njega, spuštaju u podzemlje, među nišče i marginalce. Ali je to i prostor iz koga junaci odlaze iz Beograda iz koga su potekli, u Nemačku ili u Barselonu, ili još mnogo dalje.

Odatle se neki od njih vraćaju, i dalje u nesporazumu sa svetom, ili ostaju po svaku cenu, ne razrešavajući nezadovoljstva i muke koje su poneli sa sobom. U vremenskom smislu, to je svakodnevica koja ima istoriju, a na to posebno podseća završna pričaPre vremena čuda, veliki omaž Borislavu Pekiću i njegovoj književnosti, koja zaokružuje pitanje ljubavi u pričama u knjizi, ali i pitanje svakodnevice, i pitanje marginalnosti i odbačenosti.

Priče u prvom delu knjige su najviše novobeogradske i istovremeno priče o ljubavi. Ciklus priča o marginalcu Cibulki, čoveku sa oboda života, predstavlja, zapravo, niz priča o ljudima s margine, onedoživljenom i dehumanizovanom životu. CiklusPriče iz svih džepova zaokružuju knjigu i teme pokrenute u njoj (ljubav, svakodnevica, Novi Beograd, margina, nesporazum sa svetom). Drugačiji jezički tok priče Pre vremena čuda prati njenu biblijsku i pekićevsku referencijalnost, a na drugoj strani to je priča koja teme knjige stavlja u širu vremensku perspektivu.

Pantićeva knjiga Nijedna od sedam istančano pripoveda o dva važna iskustva života. Jedno su ljudi s margine, ispali iz matice zahuktalog i neosmišljenog života na njegovu marginu, među uboge i suvišne, pometene i odbačene. Drugo su priče o kraju: život teče prema kraju, prošlo je najbolje doba života, sumiraju se utisci promašenih ljubavi, slomljenih nada i neuspešnih porodica, epizode očajnih životnih priča. Ljubav je u prisenku obeju tema.

Iako u nizu priča ima potresnih scena o ljudima s margine ili o ljubavima koje je trajno unespokojile živote, u Pantićevim pričama se obično, kao kontrapunkt, pojavljuje živ, razgovorni i, posebno važan, humorni ton pripovedanja.