Prebijanje do besvesti

Tihić, koji je predsednik Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, posvedočio je da su ga od aprila do avgusta 1992. godine tukli i na druge načine maltretirali pripadnici srpskih snaga i JNA u zatvorima u Bosanskom Šamcu, Brčkom, Bijeljini, Batajnici i Sremskoj Mitrovici.

Oslobođen je u razmeni zarobljenika sredinom avgusta. Svedok je ispričao kako su 17. aprila 1992. JNA i paravojne formacije „arkanovci“, „sivi vukovi“ i „crvene beretke“, zajedno sa lokalnim Srbima, nasilno preuzeli vlast u Bosanskom Šamcu, gde je on tada bio advokat i lider ogranka SDA.

Srpske vlasti odmah su, po njegovim rečima, zabranile javno okupljanje više od tri Muslimana i Hrvata na ulicama. Na pitanje tužioca Ulriha Musemajera da li je video ili čuo da su u zauzimanju grada učestvovali „šešeljevci“, Tihićje odgovorio da je u policijskoj stanici u Šamcu, u koju je istog dana priveden, „video četnike sa dugim bradama i šubarama“.

Posvedočio je, međutim, da su ga narednih dana u stanici i štabu TO u Šamcu teško prebijali drugi paravojnici iz Srbije, na čelu sa Slobodanom Miljkovićem zvanim Lugar, za koga je rekao da je bio ili „arkanovac“ ili „sivi vuk“. Tihićje tvrdio i da je u prebijanju zatvorenika i pljački Muslimana u Šamcu učestvovao i Zvezdan Jovanović, pripadnik „crvenih beretki“, koji je, po nepravosnažnoj presudi, 2003. ubio premijera Srbije Zorana Đinđića.

Pošto je Miljkovićubio jednog zarobljenika, JNA je, na zahtev vođa lokalnih Srba, Tihića i druge pritvorene prebacila u kasarnu u Brčkom, gde ih nisu tukli, ali su im „četnici“ pretili. Zarobljenici su kasnije transportovani u kasarnu JNA u Bijeljini – gde su ih tukli i maltretirali – a zatim helikopterom na aerodrom u Batajnici, gde je zlostavljanje i ispitivanje nastavljeno, rekao je Tihić, precizirajući da su morali da „pevaju četničke pesme i ljube sliku Draže Mihailovića“.

Krajem maja 1992. Tihićje, po sopstvenim rečima, prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, gde su ga tokom prijema tukli dok se ne bi onesvestio i nastavljali sa prebijanjem čim bi došao svesti. Sa drugim zarobljenicima, oslobođen je i vraćen u BiH u razmeni u avgustu 1992.

Promocija nacionalne isključivosti

Na početku unakrsnog ispitivanja, Šešelj je Tihića pitao da li je u toj „teškoj i tragičnoj sudbini ikada sreo ljude koji su se predstavljali kao dobrovoljci Srpske radikalne stranke ili ‘šešeljevci’“.

– Sretao sam ljude koji su se predstavljali i izgledali kao četnici. Vi ste bili na čelu stranke koja je to promovisala. Ali, niko se od njih nije predstavljao kao „šešeljevac“ – odgovorio je Tihić. Na pitanje da li njega smatra odgovornim za ono što mu se dešavalo, Tihićje odgovorio da je odgovorna bila „politika nacionalne isključivosti i podele Jugoslavije i BiH“ koju je, kako je rekao, promovisao i Šešelj.