Tu je mnogo više onoga što je nejasno nego onoga što je jasno, tek Parlament Bosne i Hercegovine sutra se, izgleda, neće, kako je najavljeno, izjašnjavati o zahtevu nekih političkih i naučnih krugova da se ne ratifikuje Ugovor o granici sa Crnom Gorom zbog odjednom spornih sedam kilometara izlaska na more u oblasti Sutorina.
Sutorina je sada u sastavu Crne Gore, a rezoluciju o njenom povratku u sastav BiH parlamentu te države je krajem 2014. podneo Denis Bećirović, poslanik Socijaldemokratske partije BiH, o čijem se prelasku u Demokratsku frontu (DF) Željka Komšića nedavno mnogo špekulisalo, uz naučnu podršku profesora Univerziteta u Sarajevu Suada Kurtčehajića.
Juče je Ustavno-pravna komisije PD Parlamentarne skupštine BiH, kojoj predsedava lider DF Željko Komšić, odlučila da se zbog potrebe za dodatnim konsultacijama sa stručnjacima, odloži iznošenje cele ove komplikacije pred Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Ustavno-pravna komisija odbila je i predlog poslanika Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Lazara Prodanovića da se pred parlament BiH na ratifikaciju iznese Ugovor o granici sa Crnom Gorom. Protiv ovog predloga glasali su Komšić (DF), Šefik Džaferović (SDA), inače predsedavajući Predstavničkim domom Parlamentarne skupštine, i dvoje poslanika Srpske demokratske stranke.
Za ratifikaciju Ugovora sa Crnom Gorom u tekstu koji je novembra prošle godine usvojilo Veće ministara BiH, pored poslanika SNSD, bili su i poslanici Stranke za bolju budućnost Fahrudina Radončića i Hrvatske demokratske zajednice BiH. Ali, oni su preglasani. Nije nebitno podsetiti da bi Sutorina, kad bi kojim slučajem i postala deo BiH, bila deo Republike Srpske.
Pitanje Sutorine već je postalo pitanje opasnog razgraničenja između b-h patriota i onih drugih, kad su se u celu stvar neki dan uključile i SAD, što je u BiH činjenica koja ima neobično veliku težinu. Koja je sva pala na Bakira Izetbegovića, potpredsednika SDA, koji je već pod dovoljno velikim političkim teretom, kako u sopstvenoj stranci, gde se zasad ne baš najuspešnije bori za nasleđivanje mesta preminulog Sulejmana Tihića, tako i na političkoj sceni BiH gde mu pregovori sa koalicionim partnerima (DF i HDZ) u FBiH ne idu baš najbolje. I na čiju propast njegova ozbiljna konkurencija u bošnjačkom biračkom telu, SBB Fahrudina Radončića, nestrpljivo čeka.
Naime, američki kongresmen Majkl Tarner je, zvaničnim diplomatskim putem, uputio pismo direktno Izetbegoviću upozoravajući ga, kako podvlači list Dnevni avaz vlasnički blizak Fahrudinu Radončiću, da bi BiH mogla da ostane bez značajne američke pomoći zbog neosnovanog i neargumentovanog otvaranja pitanja međunarodno priznate granice BiH i Crne Gore i teritorijalnih pretenzija prema toj susednoj državi. Izetbegović je odmah odgovorio da je Tarnerovo pismo nepravilno adresirano, ali ga je u laži uhvatio opet Dnevni avaz citirajući saopštenje kabineta crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića u kome se prepričava razgovor Vujanović – Izetbegović i tokom koga Izetbegović odbija da pozitivnim stavom doprinese ratifikaciji Ugovora o granici jer smatra da je bitno da se taj ugovor još jednom razmotri.
Komplikacija postaje više nego ozbiljna: Akademik Muhamed Filipović u izjavi za Dnevni avaz podseća da je ideja „Sutorina u BiH“ u stvari ideja Radovana Karadžića iz doba pregovora o Vens-Ovenovom planu 1993.
Amaterizam
Muhamed Filipović kaže da je ideja o Sutorini u BiH „nešto što je nemoguće dokazivati valjanim pravnim dokazima“, a za zagovornike te ideje, koji i njome dokazuju da su patriote, kaže da su „amateri u nauci, pitanjima međunarodne politike i politike kao načina da se osiguraju, učvrste i razviju potencijalne mogućnosti naše države da se osigura njena stabilnost i najpovoljniji ambijent za ostvarenje njenih ciljeva“. To Filipović o poslanicima SDP-a, DF-a i SDA. Poslanici SDS Mladena Bosića – pride.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
