Podatak da se u Srbiji preradi samo četiri odsto otpadnih voda svrstava našu zemlju na dno lestvice evropskih zemalja koje brinu o tome kakvu vodu ispuštaju u prirodu. Kanalizacione, otpadne vode iz industrije i privrede direktno se ispuštaju u vodotokove, dospevajući u zemljište i podzemne vode i posredno zagađuju onu koju pijemo. Za nabavku prečistača otpadnih voda potrebno je nekoliko milijardi evra, koje naša država nema.
Sa druge strane, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja najavilo je donošenje uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija u otpadnim vodama, koje će precizirati dozvoljene količine određenih materija koje smeju da se ispuste u prirodu.
– U našoj zemlji do sada nije postojao akt kojim bi bile određene granične vrednosti emisije zagađujućih materija u otpadni vodama. Takođe, uredbom su precizirani rokovi do kojih industrija, ali i komunalna preduzeća moraju da prilagode rad novim standardima i da nabave potrebnu tehnologiju. Kazne za one koji se ne budu pridržavali odredbi precizirane su Zakonom o vodama, kao i Zakonom o zaštiti životne sredine i biće deset puta veće od onih koje su do skoro bile na snazi – ukazuje za Danas pomoćnica ministra životne sredine Ljiljana Stanojević. Ona dodaje da je uredba trenutno na javnoj raspravi, nakon čega će biti poslata Vladi Srbije na usvajanje.
Zbog problema otpadnih voda Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odlučilo je i da treću godinu zaredom akcija „Očistimo Srbiju“ bude posvećena upravo rešavanju ovog problema.
– Svega 35 odsto naseljenih mesta u Srbiji pokriveno je kanalizacionom mrežom, a samo sedam odsto kanalizacionih voda se prečišćava. Cilj nam je da se do 2019. procenat pokrivenosti kanalizacijom poveća na 65 odsto, za šta je potrebno oko 890 miliona evra. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje voda, kao i hiljade kilometara kanalizacione mreže, potrebno nam je nekoliko milijardi evra, koje mi nemamo. Očekujemo da će nam EU pomoći u nabavci sredstava – istakao je ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić na okruglom stolu sa temom „Upravljanje vodama u Srbiji“.
Stručnjaci iz Instituta za vode „Jaroslav Čarni“ ukazali su da su istraživanja o tome koliko je novca potrebno, šta i gde treba uložiti, urađena pre više od deset godina, ali da nije bilo dovoljno volje da se taj problem reši.
– Nažalost, propustili smo priliku da obezbedimo sredstva za nabavku prečistača, a mogli smo to da učinimo. Trebalo je određeni procenat od svake privatizacije, od 2000. pa na ovamo, bude odvojen za ekologiju, odnosno za rešavanje problema otpadnih voda. Praksa u svetu pokazuje da ni jedno preduzeće ne može da bude privatizovano ukoliko ne reši problem svog otpada – napomenuto je na skupu.
Najveći gradovi u Srbiji, Beograd, Niš i Novi Sad nemaju fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i direktno ih ispuštaju u reke. Samo u Beogradu, u Dunav i Savu se na 40 mesta izliva četiri do pet kubika neprečišćenih otpadnih voda u sekundi. U Srbiji godišnje oko 880.000 tona otpadnih voda iz domaćinstava završi u prirodi.
Najzagađeniji vodotok u Evropi
Prema podacima Ekološkog pokreta Vrbasa (EVP), kanal se zagađuje gotovo čitav vek, a u njemu postoji više od dve hiljade patogenih elemenata. Ratko Đurđevac, predsednika EPV kaže za naš list da jedina zaštita koje fabrike, pre svega Karneksova fabrika i farma svinja u Vrbasu koriste, jeste najobičnija žica koja sprečava da svinjske glave odlaze u kanal. Ekološki pokret Vrbasa u nekoliko navrata podnosio je prekršajne prijave protiv zagađivača, među kojima su osim Karneksa – Vital i fabrika alkohola i sirćeta, Panon Crvenka. Do sada je procesuirana samo prijava protiv Karneksa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
