Prećutana istorija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Aleksandar I Karadjordjevic zauvek ce zauzimati Prvo mesto na spusku upropastitelja Srba i Srbije. Srbija je po zavrsetku I sv. rata dobila srpske teritorije Baranju, Banat, Backu i Srem iskljucivo zaslugom kralja Petra I i njegovih hrabrih ratnika.Aleksandar je srpsku Baranju poklonio Hrvatima. Samo to je sasvim dovoljno da zauvek bude zaboravljen! Da nije bilo njega, nikad Broz ne bi dosao u Srbiju!

2. Danas svako ko se lati pera u ovoj vrsti literature cini to sa odredjenom namjerom. Na prostoru regije odnosno bivše države zvanična politika YU se doživljava kao „tamnica naroda“, a ustvari su svugdje stvorene tamnice sa egzilom naroda. Svjedoci smo postojanja država sa većim konglomeratom nacija, samo je ovdje sve bilo u krvi.

3. Netačno je da je Aleksandar Karađorđević prvi Srbin koji je leteo avionom: primat ima Ognjeslav Kostović, pilot, balonista i konstruktor podmornice, dirižabla, helikoptera i aviona. O Aleksandru je napisano isuviše, o Kostoviću – skoro ništa.

4. Nema mnogo njih da su se tako silno isprsili i isturili svoj narod u procep zarad stranih (anglosaksonskih) ciljeva kao pomenuti. Da li nije shvatao, da li je bio član tajnih društava, da li …svejedno. Mala Srbija je isturila glavu na teritorije papskog rima, sa ubedjenjem da to može da prodje nekažnjeno?! Ne kažem da je trebalo bojati se, ali takav neoprez se ne sreće često. Kod onih koji hoće da se zovu civilizacija.

5. Petar Karadjordjević je se krunisao za kralja Srbije posle puča 1903 godine. Svečano krunisanje je bilo obavljeno u Sabornoj crkvi i mislim u manastiru Žiči. Nigde nema podataka o krunisanju Aleksandra, svog oca je držao do smrti 1921 godine u sobici pored kraljevskih štala na Senjaku, stari kralj je spavao na gvozdenom krevetu i umro sa pocepanim čarapama na nogama. Svoga starijeg brata Đorđa, pravog prestolonaslednika, proglasio je ludim i zatvorio u ludnicu. „Kralj ujedinitelj“ je doneo samo nesreću srpskom narodu i nebrojene žrtve 1941 – 1945 i 1990 – 1995 i da ne pominjemo period titove vladavine koji se ne bi dogodio da su Hrvatska i Slovenija ostale van Srbije tj. Jugoslavije. Ovaj postupak bi srpski istoričari i sociolozi morali dobro da prostudiraju i da se stvari postave na svoje mesto.
   S obzirom da je se Aleksandar samoproglasio za kralja Jugoslavije ja ne znam šta njegovi potomci traže u Beogradu kad više te Jugoslavije nema. Titula kralja Srbije je prestala sa smrću kralja Petra I i utapanja Srpske države u Jugoslaviju. Posle njegove smrti nije bilo ni jednog krunisanja.

6. Pocnimo od 903,kada su kola pocela da idu nizbrdo.Konstantni otklon saradnje sa Austrougarskom,gde nam zivi veliki broj sunarodnika.Izazivanje iste smetanjem njihove ekspanzije i vece povezivanje sa Bliskim i Srednjim istokom. Balkanski ratovi i dolazak Srbije na 30 km. od Egejskog mora i Mediterana.Da se nije desilo to sto se desilo 914 do 918, tvrdim da bi tadasnja elita ugurala srpskog seljaka da krene makar do Larise u Grckoj.Izgovor bi bio da dotle zive nasa braca ,a i da je Srbiji potreban izlazak na more.Mislim da je i tada a i danas to potreba i zelja jedne druge drzave. A ni su njegovog oca doveli na vlast….

7. „Put do pakla poplocan je dobrim namerama“.
   Nizom losih odluka, od kralja Petra pa naovamo, srpska dinastijska loza je izgubila svako pravo na tron Srbije. Srbija je danas republika. Moderna, demokratska, ustavna republika.
   Kockanje sa oslobodilackim ratovima (zivota ljudi koji su polozili za slobodnu Srbiju) zarad nekih politickih ideja i ambicija jeste dovelo do svega toga. Pomirite se jednom sa tom ISTINOM.
   Srbija je republika, jeste i bice.

   1. Je li to istina druga JBT poznatijeg kao Tito? Jedina validna istina je narodna volja izrazena na referendumu, a ne istina Kominterne druze.

8. У историји Србије и Југославије веома је присутно искуство монархизма. Њихова улога „не само да је била погубна по српски народ, него је дугорочно штеточинска, разорна с поразним билансом и последицама“ које и данас испаштамо. Кад год су Срби били изложени страда-њима Карађорђевићи су се дохватили државне касе, и с њом и свитом дали се у бег преко границе државе којом су владали.
   Сразмерно томе, велике погибије Срба у Великом рату дароване су на олтар монархистичких амбиција Карађорђевића да ради владања великом државом угасе државу Србију. Угасили су државу Србију угуравши је у новостворену Краљевину СХС – Југославије. Ујединитељ је присјединио Србе Словенцима, Хрватима, и другима, што је животом платило 1.247.435 становника Србије, 23% њеног становништва. Србија је тада остала без 62% свог мушког становништва а Срби без своје државе! Само 160.000 цивила је страдало у непотрбном путу преко Албаније, 360.000 страдало 1914/15 год. од епидемје пегавог тифуса. Поред уништеног становништва уништена је половина укупне националне имовине коју је то становништво створило.
   Од последица владавине Карађорђевића и величаног Ујединитеља, Србија и Срби се тек сада враћају себи с пута амбиса, куд су их Карађорђевићи водили. Српску државу Карађорђевићи су укинули, угасили, припојили је и подредили другим народима и њиховим територијама, ратним губитницима Великог рата. Карађорђевићи су српске победе и страховита страдања становништва Србије претворили у српски пораз, укидање српске државе! Политиком Карађорђевића, победници у Великом рату, Срби, постали су губитници! Срби су добили рат а изгубили државу!
   Краљевина Србије је успостављена 1882 године првим српским краљем Миланом Обрено-вићем. Као таква постојала је све до 1. децембра 1918 године, док је Карађорђевићи нису укинули. Карађорђевићи су тада одлучили да држава Србија више не постоји. Урађено је то занемарујући одредбе тада важећег Устава. Територију бивше Краљевине Србије претворили су у област, затим у бановине, Дунавску и Моравску. Све у „име његовог величанства Петра I по милости божјој и вољи народној краља Срба, Хрвата и Словенаца ми Александар наследник престола…“ Бришу Српску државу, гасе јој државност, припајају њене територије новој држави, праве краљевину СХС. Југославију којом су владали. Југославија се распала. Држава коју су направили више не постоји. Ону претходну су угасили. Данас деловима распаднуте им државе не пада на памет да врате монархију и Карађорђевиће. Стога би Карађорђевићи сада да се врате на чело државе коју су укинули. Није ли то помало шизофрено? Нити је Србија она држава којом су Оберновићи и Карађорђевићи владали, ови други је и укинули, нити они полажу било које право изван и изнад права сваког грађанина ове, данашње Србије.

9. Ja nisam vise poluistina i licnih dozivljaja video u ovim komentarima o jednom vremenu kojeg se malo ko jos od nas seca. Mislim da svi ovi sto pisu licne impresije u ovim komentarima prosetaju Beogradom i pogledaju samo u arhitekturi sta nam je ostavilo jedno i drugo drzavno uredjenje i neka promisle malo da li diktatura proleterijata sa staljinistickim barokom u arhitekturi je bila bolja od vremena kojim dominira centar Beograda gde rado i sa ponosom vodimo poznanike i prijatelje koji nisu nikada bili u nasoj prestonici. Mislim takodje da trebamo procitati knjigu i mozda bolje razumeti jednog vladara i jedno vreme u kome je on donosio odluke. Jedno je sigurno da je Aleksandar imao svoje vizije i ideale i da je poginuo za njih sto bitno menha stvari kod nekih nazovi vladara i drzavnika.