Pred penzijom

Gđa Spasić: O, dobro jutro, komšinice, vi baš uranili.

Gđa Janković: Dobro jutro, dobro jutro… Pravo da vam kažem, cele noći nisam oka sklopila od uzbuđenja, tako sam i zoru dočekala. Pa, rekoh, kad sam većbudna, hajde da uhvatim red.

Gđa Spasić: Isti slučaj! Znate, slatka moja komšinice, ja se nešto i plašim pred ovom penzijom – odjednom toliko povećanje.

Gđa Janković: Suma sumarum: 14,30014204157022106.

Gđa Spasić: Toliko? Joj, pa šta ćemo sad?

Gđa Janković: Ne znam za vas, ali čula sam kako se gospa Zagorku s trećeg sprata raspituje za lifting…

Gđa Spasić: Ju, ju, ju! A samo što je sahranila muža…

Gđa Janković: Gospođa Karamarkovićpriča okolo da se sprema na Azurnu obalu, a ona Dobrila iz Čučuk Stanine – ona se, da prostite, krzma: da l’ u Mataruge ili Sen Moric. Gospa Draginja – znate je, ona izblajhana – veli da će na krstarenje po Mediteranu, a gos’n Milutin će na Tajland, hoće pošto-poto da proba tu tajlandsku masažu, znate da on godinama pati od lumbaga…

Gđa Spasić: Prošle zime nije mogao na noge…

Gđa Janković: Ja, da budem iskrena, još nisam odlučila, toliko toga bih da vidim, toliko toga da doživim – prosto nisam pametna. Akapulko, Sejšeli, karneval u Riju, safari u Keniji s onim visokim vitkim vodičima, Baleari, jesenji Pariz, Njujork, Pataja… A i vodokotlićtreba popraviti. A vi, gospa Ružo, šta ćete vi s tolikim parama?

Gđa Spasić: Ja? Ja, ovaj, ne znam… Volela bih da i ja vidim sveta, a, ako pretekne, da napravim spomenik mom Đuri, sa opsegom… Ah, evo, izgleda da se banka otvara… Joj, što imam tremu… Pred penzijom.

Gđa Janković: Oprostite što pitam, znam da je to nepristojno, ali, eto, moram: kolika je vaša penzija?

Gđa Spasić: Do sada je bila 13.215 dinara. A vaša?

Gđa Janković: Oh, moja je manja: 12.244. Iz dva dela…

Drugi deo

KONTEJNER SA PET ZVEZDICA

Gđa Spasić: O, dobro veče, komšinice, vi večeras među prvima.

Gđa Janković: Dobro veče, dobro veče… Pravo da vam kažem, izmamilo me ovo lepo vreme. Novembar a još Krkobablje leto…

Gđa Spasić: Isti slučaj! Nego, ima li štogod?

Gđa Janković: Mršavo, draga moja, veoma mršavo… Primetila sam jednu sasvim pristojnu kožuru, ali mi je gos’n Milutin zdipi ispred nosa.

Gđa Spasić: I to mi je džentlmen…

Gđa Janković: Evo je ona Draginja o kojoj sam vam jutros pričala, ona oblajhana, ona što je nekad glasala za Jul… Dobro veče, gospa Draginja, imate tamo mrvice rozen-torte sa sve salvetom! Levo od vas, levo… Levlje! Pazite da ne ugazite!

Gđa Spasić: Eno je i gospođa Karamarković… Je l’ ona ono beše monarhista?

Gđa Janković: Kuk je iščašila šetajući svake večeri u zimu devedeset šeste i devedeset sedme, četiri šerpe olupala varjačom… Ona i Dobrila su bile s dve strane – jedna na mitingu, druga na kontramitingu. Sad su se pomirile, ovde…

Gđa Spasić: Vidite, vidite, gospođo Janković, nije li ono jedna sasvim ovlaš oglockana trtica?

Gđa Janković: Bome ste u pravu, gospođo Spasić. Još da nađemo kakav komad integralnog hleba i tetrapak neispražnjenog jogurta pa možemo na počinak.

Gđa Spasić: Eh, kad bi se našao i koji ranisan…

Gđa Janković: Osećam da ću noćas lepo da spavam… I da sanjam sledeće povećanje penzije – ono 70 posto od plate…