Predatore prijaviti institucijama, ne društvenim mrežama

Milenino saslušanje je trajalo više od pet časova, a ona je iz tužilaštva izašla vidno umorna i potresena.

Njen advokat Jugoslav Tintor rekao je za Danas da se Milena oseća dobro, s obzirom na dužinu trajanja iskaza ali i na sadržinu onoga što je rekla.

Tintor je advokat i Ive Ilinčić, ali i još dve devojke koje su prijavile Aleksića, od koji je jedna maloletna.

– Saslušanje jeste bilo maratonsko, ali u cilju da se u ovoj fazi postupka sve okolnosti detaljno rasprave i razjasne, i da Milena praktično iznese tužilaštvu sve čega se seća i kroz što je prošla. U tom smislu sam zadovoljan – istakao je Tintor.

On je dodao da će danas da se sasluša Iva Ilinčić, a potom i ostale devojke.

– Tužilaštvo je donelo naredbu da istraga bude tajna, što malo hendikepira moj i položaj mog kolege Denisa Bećirića da komuniciramo sa javnošću u punom kapacitetu, ali s druge strane, to je dobro jer će ohrabriti još žrtava da se jave nadležnim organima – naglašava Tintor.

On nije mogao da potvrdi informaciju o broju devojaka koje su se naknadno javile policiji „jer tu informaciju ima samo MUP“.

Ispred Palate pravde tokom saslušanja okupile su se brojne novinarske ekipe, a kasnije su stigli i njeni roditelji.

Sem Milene, još pet devojaka je prijavilo vlasnika škole, nakon čega je on uhapšen i određen mu je pritvor do 30 dana zbog sumnje da je počinio ukupno 15 krivičnih dela, osam silovanja i sedam dela polno uznemiravanje.

Mlada glumica je u potresnoj ispovesti ispričala da ju je Aleksić prvi put silovao početkom novembra 2012. godine, kada je imala 17 godina, a on 61.

Milena Radulović i njena mlađa koleginica Iva Ilinčić otvoreno su govorile o seksualnom zlostavljanju koje su doživele u školi glume od svog nastavnika.

Obe su bile maloletne, a javno su istupile tek kada su se osnažile i skupile hrabrost kako bi pre svega zaštitile mlade devojke da ne prođu kroz ono kroz šta su one prošle.

Podršku su dobile od brojnih kolega i šire javnosti, što je podstaklo i druge Aleksićeve žrtve da ga prijave policiji.

Na priču o „školi strave“ reagovali su umetnici širom regiona, te su se mnoge žene osnažile da progovore o ličnim, stravičnim iskustvima koje su preživele i čuvale duboko zakopane u sebi.

Čitav pokret je nastao pod haštagom #nisisama, koji je prvobitno bio podrška hrabroj glumici, a potom i simbol osnaživanja žena da progovore o seksualnom nasilju i prijave počinitelje.

Međutim, zapažen je trend na društvenim mrežama koji je ne samo kontraproduktivan za novo poglavlje koje je Milena Radulović otvorila već potpada i pod krivično delo.

Naime, pod parolom „prijavi predatora“ anonimne devojke i žene su počele da označavaju imenom i prezimenom brojne javne ličnosti, profesore, lekare… kao nasilnike i zlostavljače.

Stručnjaci upozoravaju da ovo nije način da se osnaže žrtve i počinioci privedu pravdi, već da su institucije adresa za ovakve reakcije i ispovesti.

Advokat Rodoljub Šabić ocenjuje za Danas da se pojava u vidu masovnog govora o temi čak i organizovanja žena koje kao seksualne predatore targetiraju profesore, lekare i sl., u izvesnoj meri može objasniti kao nekakva „katarza“, logična posledica dugotrajnog ćutanja, ali naglašava da čak i kada je iskrena, takva kampanjska aktivnost nije odgovor na ozbiljan problem, „štaviše, može izazvati druge teške probleme, pogotovo kada se to čini anonimno“.

– Kad je reč o anonimnom, a masovnom plasiranju optužujućih informacija, ne treba isključiti ni mogućnost da iza nekih uopšte ne stoje žrtve već ljudi koji dodatnom sistematskom tablodizacijom medija i celog društva skreću pažnju javnosti s tema koje pažnju i te kako zaslužuju. Jovanjica, Krušik, netransparentnost javnih nabavki dramatičnih razmera, korupcionaške afere, robustne nezakonitosti u sistemu javnih preduzeća i slične teme potiskuju se u drugi plan, a neko za to ima krupan interes – ocenjuje Šabić.

On dodaje da bi ovo što se događa trebalo da nas podseti na zlo „koje je prisutno u razmerama daleko većim nego što se o tome govorilo“.

– Pravi i jedini način da se predatorima stane na put je odgovorno i energično delovanje nadležnih institucija i dosledna primena zakona. Građani treba da insistiraju na tome i na kontinuiranoj edukaciji javnosti i o dimenzijama u kojim je zlo harasmenta prisutno i o potrebi da se suzbija a sve u cilju suzbijanja snažno prisutnog dvostrukog, malograđanskog morala koji žrtve koje bi želele da progovore nedopustivo često suočava s rizikom stigmatizacije – ističe Šabić.

Osim targetiranja javni ličnosti (čak je napravljen i sajt u te svrhe) poslednjih dana smo svedoci problematičnog izveštavanja tabloida – od iznošenja neistina i kleveta, pa do javnog objavljivanja informacija koje bi trebalo da budu strogo zaštićene.

Većina Aleksićevih žrtava je svoje traumatično iskustvo prijavila policiji sa željom da njihova priča za javnost ostane anonimna, a neke od tih priča i iskaza su osvanule u prorežimskim tabloidima.

– To što eufemistički zovu „curenje“ zapravo je u i slučaju Aleksića i u nizu sličnih slučajeva prava poplava brojnih informacija od koje bi neke trajno trebalo da budu nedostupne javnosti, a neke bar do okončanja postupka je bi njihovo objavljivanje moglo da ugrozi postupak. U velikom broju slučajeva reč je o istovremenom kršenju zakona od strane ljudi iz organa vlasti, i novinarskog kodeksa od strane medijskih poslenika. U nizu slučajeva može biti reč i o krivičnom delu iz čl. 146 KZ, neovlašćeno korišćenje ličnih podataka, za koje je službenim licima zaprećena kazna do tri godine zatvora – ukazuje Šabić.

On dodaje da nažalost znamo da je naša realnost da tužilaštva tim povodom ili ne preduzimaju ništa ili preduzimaju samo pro forme, čekajući da nastupi zastarelost.

Nakon što je Miroslav Aleksić uhapšen zbog sumnje da je silovao i seksualno zlostavljao svojih šest učenica, još 20 devojaka je, kako prenose mediji, podnelo prijavu policiji, tvrdeći da su i one bile njegove žrtve.

Od njih se uzimaju izjave, koje će biti prosleđene Višem javnom tužilaštvu, koje će zatim doneti odluku hoće li protiv Aleksića proširiti istragu.

Majić: Sud je adresa za zločine

– Jedino mesto gde se i najteži zločini i krivična dela mogu rasvetliti na jedan adekvatan, civilizovano prihvatljiv način, jeste sud. Naravno, ne znači da mediji i društvene mreže ne treba da prate određene događaje, ali je u društvu slabih institucija, kao što je ovo naše, čitava stvar u tome delikatnija. Jako lako iskliznemo iz šina. Ispada kao da institucije nisu potrebne već su dovoljna „samoorganizovanja“ ljudi. Uvek se treba prvo obratiti nekom ko je za to obučen, ima znanja, sredstva i metode da se  pozabavi problemom, a ne pisati o tome na društvenim mrežama – kaže za Danas sudija Miodrag Majić povodom pokreta na društvenim mrežama u kojima se javno objavljuju imena navodnih predatora i zločinaca.

Biković tabloidima: Svojim lažima pravite blato i dno

Tabloid „Alo“ objavio je juče na naslovnoj strani da je glumac Miloš Biković zajedno sa kolegama Viktorom Savićem i Vukom Kostićem u prošlosti organizovao rođendansku žurku Miki Aleksiću.

„Mika Aleksić učinio gnusna dela mnogim mladim glumicama, ali sa glumcima gradio drugačiji odnos. I danas je blizak sa Bikovićem, Kostićem i Savićem, koje je zvao sinovima, a oni njega ocem“, napisao je Alo, nakon čega se Biković oglasio na Tviteru.

– Sramota me je kad Mileninim i mojim prijateljima i kolegama u Rusiji moram da objašnjavam ovo… kako vi, od ovako teške i emotivne situacije, svojim lažima, pravite blato i dno. Sve biste pogazili za malo profita. Sramota me je nekih medija. Velika sramota – napisao je Biković.

Štajnfeld: Priznanje mog silovanja već tri meseca u policiji

Glumica Danijela Štajnfeld, koja je pre nekoliko meseci javno svedočila o tome da ju je silovao čovek iz naše filmske industrije, ne navodeći ime, napisala je na Tviteru da je snimak na kojem taj čovek priznaje da ju je silovao pre tri meseca dostavila tužilaštvu.

– Dala sam audio-snimak priznanja mog silovatelja pre tri meseca javnom tužiocu i policiji. Dala sam iskaz i od njih ništa više nisam čula. Sada je na policiji i tužilaštvu – napisala je Danijela. Ona je, odgovarajući jednoj korisnici koja je pitala za ime, rekla „njih, molim vas, pitajte, i zbog mene i zbog svih vas“, misleći na policiju i tužilaštvo, kod kojih slučaj stoji tri meseca.