Predlog za postavljanje spomenika Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu u Valjevu

„Ni dva posto Valjevaca ne zna ko su bili Aleksandar Mišić i Ivan Fregl. Oba su bila majori Vojske Kraljevine Srbije. Aleksandar je sin Vojvode Mišića. Oni su u Drugom svetskom ratu bili utamničeni u zatvoru nemačkog garnizona u Valjevu, koji je bio u blizini Osnovnog suda. Obadvojicu su streljali Nemci u dvorištu zatvora, upravo gde se nalazi ovaj parking. Red je da se ispravi višedecenijska nepravda, jer nijedna valjevska vlast od 1945. godine pa do danas, nije imala želju i volju da tu podigne spomen – obeležje ovoj dvojici rodoljuba”, napisao je čitalac Kolubarskih.rs.

U drugom komentaru piše: „Prema više usmenih i bar jednom pisanom izvoru Mišić i Fregl su streljani i sahranjeni na današnjem parkingu. Dve lipe obeležavaju mesto ukopa. Njih dvojica zaslužuju da se to proveri. Sada je idealna prilika da se to uradi”.

Istoričar, dr Vladimir Krivošejev smatra da bi trebalo bar na delu današnjeg parkinga izdvojiti prostor za primereno spomen obeležje Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu koji su bili žrtve nacističkog okupacionog terora, i to jednih od prvih žrtava koje su ubijene u samom Valjevu.

– Neosporno je da su oni zarobljeni u nemačkoj akciji na Ravnu Goru o kojoj šira javnost vrlo malo zna, a neki i ne znaju za nju, a koja je sprovedena neposredno posle mnogo poznatije bitke na Kadinjači. A obe nemačke akcije su predstavljale jedinstvenu aktivnost okupatora protiv dve grupe ustanika. Po zarobljavanju Mišić i Fregl su sprovedeni u Valjevo u gradski zatvor i, po svemu sudeći, streljani u njegovom dvorištu koje se nalazilo na mestu dela današnjeg parkinga. O tome sam, zajedno sa kolegama iz Instituta za savremenu istoriju, dr Kostom Nikolićem i dr Nemanjom Devićem, pisao u knjizi „Valjevo pod okupacijom”. Što se tiče mesta sahrane, ono je nažalost ostalo nepoznato, ne samo nama, već i članovima porodice Mišić i Fregl – kaže dr Krivošejev i dodaje:

– Tokom poslednjih godina u Valjevu se mogu čuti priče da su oni sahranjeni u dvorištu zatvora, tako da njihova tela leže pod asfaltnom podlogom parkinga koji je kasnije tu formiran. Na direktne istorijske izvore koji bi to potvrdili nisam naišao, i deluje mi da je ova priča jedan od urbanih mitova. Ona je svojevremeno bila nadograđena i dodatkom da je nemački upravnik valjevskog zatvora bio po nacionalnosti Lužički Srbin, te da je on, neposredno po streljanju, na mestu sahrane Mišića i Fregla zasadio dve lipe, kao vrste drveća sa velikim značajem u slovenskoj mitologiji. Takva priča, sa ukazivanjem na dva susedna drveta, je dugo kolala po društvenim mrežama, kao izvorima sve masovnije pojave novih urbanih mitova, dok se neko od stručnjaka za hortikulturu nije javio i ukazao da je drveće na parkingu mnogo mlađe od 1941. godine, čak mlađe od 50 godine, a da dva susedna drveta na koja su direktno ukazivali i nisu lipe. Kako čujem, danas je, verovatno na osnovu ovakvog ekspertskog mišljenja, urbani mit dobio novi spin. Sada se ne pominju lipe, već drveće uopšteno, a umesto upravnika zatvora iz 1941, pominje se da je lipe zasadio neko drugi, neodređeni, kasnije ali ciljano. Bez obzira na ovo, na osnovu činjenice da se na mestu parkinga nalazilo zatvorsko dvorište u kom su srtreljani majori Mišić i Fregl, naš dug prema precima je da okvirno mesto njihove smrti primereno obeležimo, zaključuje dr Vladimir Krivošejev.

Tekst u integralnoj verziji pročitajte na sajtu Kolubarske.rs

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Peticiju protiv novogodišnjeg nastupa Jelene Karleuše u Kragujevcu potpisalo više od 14.000 građana

Ne pišite saopštenja, dajte ljudima struju: SSP Topola

Zajednički rad na unapređenju uslova za građansko društvo: Zajednice aktivista iz Šumadije i Pomoravlja

Studenti FILUM-a u potpunosti blokirali rad Rektorata Univerziteta u Kragujevcu