– Dobro je da je Radna grupa Ministarstva zdravlja za postupanje u uslovima pandemije kovida počela da radi svoj posao. Ono što je nedostajalo prethodnih meseci jeste da neko sa stručnim autoritetom izađe pred javnnost i kaže kakva je epidemiološka situacija, koje su varijante virusa u toku, kolika je incidencija novoobolelih, kakve su kliničke slike – ocenio je za Danas prof. dr Dragan Delić, profesor infektologije u penziji i bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, komentarišući tek objavljene preporuke u vezi sa novonastalom situacijom u Srbiji kada je korona u pitanju.
On očekuje od „te Radne grupe, da obaveštava javnost i da usmerava naše ponašanje“, dodajući da „uvek treba ići u susret problemima i blagovremeno reagovati“. Istovremeno, on je protiv “ te takozvane post festum medicine“.
– Kad je Krizni štab prestao da radi mesecima je bilo potpuno prazno, bez informacija o epidemiološkoj situaciji, što nije dobro. Ljudi su potpuno opušteni – kaže dr Delić, koji je svojevremeno bio predsednik Republičke komisije o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Podsetimo, Radna grupa je večeras nakon današnje sednice donela preporuke za postupanje u uslovima pandemije kovida na nivou primarne zdravstvene zaštite i bolničkih ustanova, a jedna od njih je obavezno nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama.
Određeno je obavezno testiranje na kovid svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, ukoliko imaju simptome akutne respiratorne infekcije, i njihova obavezna kontrola i testiranje nakon preležane infekcije.
Obavezno je testiranje pacijenata kao uslov za hospitalizaciju, neophodno je testiranje za prijem na hematološka i onkološka odeljenja, kao i odeljenja gerijatrije i odeljenja gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim imunodeficijencijama. Uvedena je i zabrana poseta bolnicama koje su u nadležnosti Komisije za prevenciju bolničkih infekcija.
Na pitanje da li će uvođenje zaštitnih maski u zdravstvenim ustanovama izazvati novi otpor građana prof. dr Delić kaže da će sigurno i toga biti, jer „ništa u međuvremenu nije rađeno na edukaciji stanovništva“.
Kako naglašava, ova pandemija pokazala je mnogo nedostataka zdravstvenog sistema o kojima se manje, više ćuti, što je neprihvatljivo.
– Prvi veliki problem je bio odsustvo edukovane populacije. Naša populacija se edukuje preko interneta. Drugi problem je bio nepoverenje prema zdravstvenom sistemu, lekarima, vakcinaciji… Treći je bio taj što su pojedini lekari sebi davali za slobodu da imaju neutralan stav prema vakcini, pa čak i protiv vakcine, što je neprihvatljivo za lekare. Znači, bilo je puno tih problema, a čini mi se da ovaj period nismo iskoristili da napravimo analizu i vidimo gde smo doprineli, gde smo grešili pa da se u tom smislu deluje. Ne sećam se da je neko otvorio stručnu raspravu o tome – navodi infektolog Delić i ističe da nam nedostaje jedan proaktivan stav zdravstvenog sistema i države kada je u pitanju pandemija.
Poseban akcenat stavlja na edukaciju stanovništva.
– Toliko ima zabluda, samoviđenja problema laika, a ono što je posebno opasno to je samodovoljnost ljudi poput izgovora “to je moje pravo, moja sloboda, moja odluka“, a jedan član Zakona o zdravstvenoj zaštiti lepo kaže da je svako od nas odgovoran za svoje zdravlje i zdravlje ljudi u svojoj okolini. Međutim ljudi nekako zaboravljaju tu odgovornost prema drugima. Kad kaže da “neće da primi vakcinu” znači da će se razboleti i da će preneti infekciju na ranjive grupe i da će ti ljudi imati tešku formu bolesti. To mora malo više da se objašnjava narodu – ističe on.
Smatra da država treba da se spremi i za pandemije koje dolaze sa globalnim otopljavanjem.
– Biće uskoro i denge, zika virusa, pojaviće se novi virusi koje prenose tigrasti komarci kojima globalno otopljavanje odgovara. Moramo da se spremimo za to – dodaje on.
Da li nam preti ozbiljniji talas korone
Infektolog Dragan Delić kaže da ne može da nam preti ozbiljniji talas korone, jer je njegova evolucija tokom predhodne tri godine pokazala da ide u pravcu lakšeg prenošenja, te da ne očekuje neke veće medicinske probleme.
– Virusu odgovara da stopa reprodukcije bude mnogo veća. Ona govori o tome koliko jedna osoba može da inficira druge. U interesu virusa je da se lako prenosi i da ima lakšu kliničku sliku, jer je njegov jedini biološki cilj – razmnožavanje. To je jedna mašina za razmnožavanje. Koliko vidim ide od teških kliničkih slika, do umereno teških, lakših formi. Virus se malo prilagodio nama, a i mi smo stekli neko iskustvo, imamo imunitet, imamo ćelije pamćenja koje se sećaju da su bile u kontaktu sa tim infektivnim agensom ili vakcinom, tako da je sada situacija zahvalnija, lakša nego pre tri godine. Ne očekujem neke veće medicinske probleme, jedino kod ranjive populacije da – objašnjava on.
Podseća da u ranjive kategorije spadaju stariji od 65 godina, trudnice, ljudi sa hroničnim bolestima (hipertenzija, dijabetes, bubrežne bolesti, opstruktivna bolest pluća, hematološki i onkološki bolesnici).
Srbija bi trebalo da uveze ažurirane vakcine
Govoreći o ažuriranim verzijama vakcine protiv kovida, koje je nedavno odobrila američka Uprava za hranu i lekove, dr Delić kaže da je to zadatak nauke, virusologa i molekularnih biologa da prate evoluciju virusa i da na osnovu toga prave vakcinu koja je usmerena na dominantne podvarijante, što je RNK tehnologijom omogućeno da se brže naprave.
Smatra da bi Srbija trebalo da uveze ažurirane vakcine protiv kovida kako bi se zaštitile ranjive kategorije.
– Eto ta Radna grupa za kovid bi trebalo oko toga da se izjasni, jer treba zaštititi ranjivu populaciju, naravno i ko hoće još od građana koji ne spadaju u tu grupu. To je stvar izbora, ali bi trebalo da se uradi. Ne znam dokle su stigli, to ide obično preko Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut”, koji određuje koliko treba i koje su nam vakcine potrebne. Vidim da je cena dosta visoka, u Americi 120 dolara po dozi. Ali bolje je platiti i to nego da se čovek razboli, jer su antivirusni lekovi mnogo skuplji nego sama vakcina, da ne govorimo o drugoj terapiji i problemima koji nastaju. Tako da kad čovek dobro pogleda i pored tako skupe vakcine to se isplati. Vakcinisati pre svega ranjivu populaciju – naglašava dr Delić.
Idu li zajedno vakcina protiv gripa i kovida
S obzirom na to da ide i sezona gripa, prof. dr Delić savetuje da, pre svega, stariji ljudi treba da prime i vakcinu protiv kovida i protiv gripa.
– Apsolutno da, treba se vakcinisati. Ja se svake godine vakcinišem protiv gripa. Zašto bi se izlagali opasnosti. Ja sam u toku epidemija gripa viđao teške upale pluća sa virusom gripa, upalom mozga – encefalitise, gledao sam smrtne ishode, prema tome, to može da bude smrtonosna bolest za osetljivu populaciju. Zašto rizikovati kada postoji dostupna i dobra vakcina, proverena godinama. Ja zagovaram vakcinaciju kao najednostavnije, naefikasnije i najjeftinije sredstvo za zaštitu. Neće sprečiti bolest, sprečiće teške forme, hospitalizaciju, smrtne ishode – ističe prof. dr Dragan Delić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.