Predrag Koluvija: Iskušenik iz Jovanjice

Dramaturške paralele teško je ignorisati – ničim izazvana nesreća, iskušenja, zlonamerni tešitelji… Ipak, i Koluvija je, poput Jova, ostao nesalomiv u svojoj veri. Da nije, kako sam ističe, Aleksandru Vučiću bi možda otkazalo srce, a brojne zemlje bi od sramote otpriznale otpriznavanje nezavisnosti Kosova.

Ali krenimo redom. Koluvijini su rodom iz Knina, međutim, spletom nesrećnih okolnosti Predrag je rođen u Nemačkoj. Te nesrećne okolnosti podrazumevaju da mu je deda bio četnik vojvode Momčila Đujića, pa je 1945. morao da beži od komunista. Beg se nastavio i u samoj Nemačkoj, pa je Predrag u detinjstvu morao često da se seli kako bi izbegli UDB-u. Istoričari koji se prihvate istraživanja razvoja višestranačja u Srbiji krajem osamdesetih ne bi smeli da zaobiđu stan Koluvijih u Nemačkoj – tamo su, kako je sam rekao, nastale brojne opozicione partije. Vuk Drašković se igrao sa malim Peđom, Vojislav Šešelj je noćio u njegovom krevetu, a i Zoran Đinđić se tu negde motao.

Zbog ovog političkog pedigrea Predrag nije smeo da kroči u Srbiju sve do Đurđevdana 2001. godine. Deset godina kasnije pokreće preduzeće za proizvodnju organske hrane pošto je iz Hilandara dobio dozvolu da ga nazove po njihovom pristaništu – Jovanjica. Posao je išao dobro, ali Predraga novac nikada nije zanimao. Njega su vodile više ideje – pokretanje prvog pravoslavnog prehrambenog standarda, organske proizvodnje gde bi svako seme bilo uzgajano na Svetoj Gori. A to košta.

Prvo iskušenje je po njegovim rečima došlo u vidu nepristojne ponude američke kompanije Filip Moris iz koje bi izašao dobar između 40 i 60 miliona evra. Ponuda primamljiva, ali ih je na kraju odbio. U nedelju. U sledeću sredu je uhapšen, pa vi sad računajte. Tu su mu ponudili da potpiše da radi za Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića, ali nije hteo. Kao ni da prizna da je finansirao „crne fondove“ BIA koji su se koristili za otpriznavanje nezavisnosti Kosova. Zato su ga i optužili.

Ovo je verzija istine Predraga Koluvije. A lagati je – greh. Ima tu i ona druga istina, sadržana u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal koja kaže da se radi o vođi kriminalne organizacije koja je proizvela 1,6 tona opojne druge kanabis. Tu je i istina do koje su došli novinari – da je bio član delegacija predsednika Vučića, kao i da je na Jovanjici rado gostio političare iz vlasti.