Kako je Predrag Koraksić Koraks postao neprijatelj države i estrade

Koraks, stari, provereni i dokazani državni neprijatelj, domaći izdajnik i strani plaćenik, odnedavno promovisan je i u neprijatelja državne estrade ili „vrednog državnog projekta za obudaljivanje narodnih masa“ (da se pojasni građanima, da znaju).

Na krilima Telekoma Srbije, stigla je „Takita“, što voli da se pita, lomljiva i gruba.Onog privila na krilo, da mu, kroz uspavanku, priča šta je sve bilo.

A, bilo je snimanje spota o državnom trošku. Od države, milion i po evra. Nagrada za podršku predsednika države. Jedan je predsednik i jedna je država, a branioca nebrojano.

Ah, ah, mm, mm, Karleuša je zaslužna za odbranu lika i dela predsednika Srbije. Ko napadne nju, napao je i njega. Zato se botovi teških naručenih reči laću.

Ona provincijska varijanta svetske zvezde. On nedodirljiv, uvek u pravu, sveprisutan i sveobavešten, svemoguće i svefotogeničan i stalno „demokratski“ svadljiv. U karikaturama, sam sebi nedopadljiv. Neki bi rekli, ništa je ovako kakav je na slici.

Predrag Koraksić – Corax je „kriv“ što vidi ono što ne treba, ali kako treba.

Nedavno je rekao da je dobro kada vlast reaguje na karikaturu, ali da „ova vlast to radi pogrešno“, Zato mu je i poručeno da katikaturom, na kojoj Jelena Karleuša „doji“ Vučića, „promoviše mržnju“ i „vređa majke i žene“.

Za odbarnu predsednika sve je dozvoljeno, pa i da se Koraksić, nacionalno blago u oblasti karikature, provalja kroz blato.

Naprednjačka hajka, za Coraxa je kratko i jasno „mizogeno i prosto“.

Za sedamdeset tri godine profesionalnog bavljenja karikaturom, Koraksić je iza sebe ostavio mnogo sličnih događaja i etiketiranja. Većini je, uvek, bio razumljiv i po volji, a manjini razumljiv, ali nepodoban.

Ironičan i pravedan, od devedesetih godina, prošlog veka, na svojim karikaturama „prelistavao“ je sve i nikoga nije štedeo, sa merom koju su zasluživali.

Predrag Koraksić – Corax, rođen je 1933. godine, u Gornjoj Gorevnici kod Čačka.

Nakon rata maturirao je u Zemunu i studirao arhitekturu u Beogradu. Jedan je od najpoznatijih političkih karikaturista sa ovih prostora.

Karikaturom je profesionalno počeo da se bavi 1950.godine u tadašnjem satiričnom listu „Jež,“, a onda je prešao u „Večernje novosti“ odakle je izbačen 1993. godine, a potom je radio za Borbu i Danas. Radio je i za Njujork Tajms.

Za svoj rad odlikovan je francuskim ordenom Legija časti.