Predrag Koraksić Koraks: Kristofer Hil se nije eksponirao

Hil je, između ostalog bio i specijalni američki izaslanik za Kosovo tokom ratnog sukoba 1998. i 1999. godine, a zatim je kao član američeke delegacije u pregovorima između predstavnika kosovskih Albanaca i Srbije u Rambujemu, prema mnogim izvorima, odigrao važnu ulogu. Tajni pregovori završeni su bez dogovora, a usledilo je tromesečno bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Pred same pregovore, naš proslavljeni karikaturista Predrag Koraksić Koraks objavio je tada u Vremenu karikaturu koja opisuje taj politički trenutak.

Šta nas čeka sa novim ambasadorom, koji je u događajima tih godina odigrao značajnu rolu, kao deo Klintonove administracije, i kao deo trojca sa Medlin Olbrajt i sada pokojnim Robinom Kukom, tadašnjim šefom diplomatije SAD, nije izvesno, smatra Koraksić, jer se veliki deo tih dešavanja odigravao daleko od očiju i ušiju javnosti.

Ono što je moglo da se vidi, Koraksić je predstavio na svojoj karikaturi, objavljenoj u februaru 1999. u nedeljniku Vreme. Na njoj se ova trojka, kao u fudbalu, dobacuje lopticom sa likom Slobodana Miloševića, pokušavajući da je “udribla” do Francuske.

– Ta karikatura objavljena je nedeljniku Vreme, uz kolumnu Stojana Verovića, ali nije imala mnogo veze sa temom kolumne. To je bio moj komentar, duhovito predstavljanje onoga što se stvarno dešava. U to vreme, Miloševića su ubeđivali i Medlin Olbrajt i Robin Kuk, bili su čak tu u Beogradu, da se ide u Rambuje da se pregovara. Ovo nije neka posebno oštra karikatura, ali je jedano duhovito viđenje, a na njoj Miloševića s noge na nogu šutiraju kako bi ga poslali u Pariz, objašnjava Koraks za naš list.

Kako kaže karikaturista, Hil je bio diskretan i nije se mnogo pojavljivao u javnosti, pa je tako njegova uloga i postupci ostali u magli.

– Kristofer Hil se nije oglašavao, ne mogu da se setim nekih njegovih izjava ili konferencija za štampu. Sa druge strane, Olbrajtova je bila mnogo direktnija i davala je stalno neke izjave protiv Miloševića. I Robin Kuk takiođe, i njega ne mogu tačno da zapamti, bio je oštar, ali se ne mogu setiti nekih reakcija. Vrlo je bilo teško u to vreme bilo šta saznat, doći do činjenica, to je sve bilo zaključano, sve sam gledao spolja a iznutra nisam uopšte znao šta se dešava. Tako da su moje karikature bile na taj način pravljenje. Teško je pričati i raditi karikature o tome, a nemate ništa od informacija iznutra. Samo gledate postupke i odluke koje se donose, a ne znate čitavu priču, ne znate da li je bilo direktnih zahteva i kojih, ili onih “uvijenih”. Čak i oni koji su nešto o tome znali, nisu smeli ništa da pričaju, priseća se Koraks.

On dodaje da je čak i Holbruk je stalno dolazi u Beograd, gde je iznajmio i sobu u hotelu, i da je danima ubeđivao Miloševića da ode na pregovore oko Kosova.

– Pre nego je Holbruk otišao, napravio sam još jednu karikaturu, gde on i Milošević razgovaraju do u noć, dok Mira Marković izlazi sa satom u ruci da ih opomene koliko je sati i da je vreme za spavanje, prepričava poznati karikaturista. Holbruk je nakon tog ubeđivanja otišao iz Beograda, tajni pregovori u Rambujeu su propali jer naša vlast nije pristala na predložene uslove, a usledilo je tromesečno NATO bombardovanje SR Jugoslavije.

Tek će posle 5. okrobra, kada je Milošević već bio u Hagu, Koraks saznati neke unutrašnje detalje iz priče o Rambujeu, ali i drugim zanimljivim dešavanjima, kada ga na kafu poziva Milan Milutinović, koji odbrojava svoje poslednje dane mandata predsednika Srbije, pre nego i sam završi pred Haškim tribunalom.

– Milutinović me je pozvao u prededništvo na kafu. Bio sam radoznao, nikada nisam imao kontakte sa političarima, sve što sam komentarisao preko karikatura, gledao sam “kroz ključaonicu”, i silno sam želeo da iskoristim tu priliku da vidim kako to sve izgleda iznutra. I svašta mi je on pričao, između ostalog i kako MIlošević gleda na karikature, da ga to ne interesuje, jer nije imao percepciju za to. Tako da sam ja radio bez problema, a niko nije reagovao sa njihove strane, iako su karikature često bile veoma oštre, i iako su me mnogi pitali kako je moguće da smem to da radim, objašnjava Koraksić.

Milutinović, koji je i sam prisustvovao sastancima u Rambujeu, ispričao je Koraksu kako su izgledali razgovori sa Medlin Olbrajt.

– Olbrajt je bila ćerka diplomate koji je još u vreme Tita bio predstavnik ovde, dok je ona imala svega nekoliko godina. tada je imala našu guvernantu koja juj je uspavljivala našim uspavankama i ona ih je zapamtila. Jednom prilikom, ona je Milutinoviću pevala te uspavanke koje je naučila od svoje srpske guvernante. U Rambujeu!, priča Koraks.

Kristofer Hil, koji je u to vreme istovremeno bio i ambasador u Makedoniji, a po nekim informacijama i šef CIA za čitav Balkan, nesumnjivo je bio u najužem timu pregovarača Vašingtona sa domaćim vlastima oko kosovskog pitanja, ali njegovi stavovi malo su poznati javnosti.

Zbog toga, kaže Koraks, ne može da pretpostavi šta će nam njegovo ponovno angažovanje doneti, već to ostaje da se vidi kroz njegovo delovanje u budućnosti.

Odlično poznaje Srbiju

Kristoferu Hilu će funkcija ambasadora u Srbiji biti peta po redu u više od tri decenije dugoj karijeri. U Beogradu je i počeo, a između ostalog, bio je i pomoćnik Ričarda Holbruka gde je radio na Dejtonskom sporazumu 1995, kojim su okončani sukobi u Bosni i Hercegovini, pa odlično govori srpski, makedonski i slovenački jezik. Prema rečima nekadašnjeg predsednika Vlade SR Jugoslavije Vladana Kutlešića, u dokumentarnom filmu “Rambuje-srpska priča”, on i savetnik Olbrajtove bili su zaduženi za pravni sporazum rešavanja budućeg statusa Kosova, dok su Hil i Milutinović radili na vojno-policijskoj akciji na Kosovu. Kako je rekao, Hilove rečenice koje je sam čuo “ne mogu se okarakterisati kao pristrasnost u korist Albanaca”.