Nedeljnik Radar objavio je snimak na kom se vidi kako pripadnici tajnih službi snimaju Predraga Voštinića, opozicionog aktivistu iz kraljevačkog Lokalnog fronta. Na pitanje N1 ko bi nalogodavac snimanja i praćenja mogao da bude, Voštinić kaže: „U tom redu poslušnika, zar je važno?“
Informacija da je Predrag Voštinić praćen uzdrmala je javnost, a ono što je najviše odzvonilo je njegova izjava da više ne razmišlja kao normalan i slobodan čovek.
„To je posledica svega toga, jer kada saznate da ste meta nečije zloupotrebe ili napada, nije vama najgori period dešavanja te neprijatnosti, nego ono što nastaje nakon toga, a to je da preispitujete okolnosti u kojima se nalazite, da li će vam se ponovo desiti i to polako kod nekih prerasta u paranoju, a kod nekih u neku vrstu preosetljivosti, tenzije, nekog iščekivanja koje jedan slobodan čovek ne bi trebalo da ima, a to je zašto je neko stao na ulici, zašto ga je neko pogledao“, navodi Voštinić.
Navodi da je to osećaj koji postoji u podsvesti.
„To je kao neko unutrašnje uznemirenje kada se desi nešto, što druge ljude ne uznemirava. To je neka vrsta očekivanja nečega što u normalnim okolnostima normalan čovek ne treba da oseti. Ta vrsta ugroženosti daje neku vrstu anksioznosti, neizvesnosti. To ne potiče od moje mašte, nego od nekog iskustva koje proživljavaju ljudi koji ne misle isto kao kriminalci“, kaže sagovornik N1.
Napominje i da oni koji su zaštićeni u Srbiji, ne znači da su slobodni.
„A zaštićeni su oni koji su trenutno na vlasti ili imaju veze sa vršenjem vlasti. Više je nego izvesno, i svi to znamo… kada bismo i gledaoce pitali… kako se oseća svako ko izgovara imena ljudi iz vlasti. Svi u pola glasa izgovaraju ta imena, kriju telefone, sklanjaju se, svako zna bar jednu ili dve aplikacije za neku zloupotrebu podataka iz telefona i svi su uplašeni od toga da ih slušate. To je vrsta društvene paranoje, u koju smo svi upali i to je posledica tog specijalnog rata koji je vlast vodila. Kada je SNS dolazila na vlast, sećam se priče njihovog velikog mentora iz Haga – on je prvih 30.000 evra iz stranke upotrebio za praćenje prijatelja i saradnika, iz privatnosti svojih saradnika su zasnovali poslušnost. Možete zamisliti kako se onda odnose prema ljudima koji ne sarađuju sa njima. Ne samo da će zloupotrebiti privatnost, nego će je namerno loše konstruisati da bude protiv vas, tako da vaša poruka može da postane nešto što vas denuncira u javnosti i pravi od vas nepoželjnu osobu“, ističe sagovornik N1.
Da bi se bilo šta promenilo, smatra Voštinić, moramo kao društvo da se izložimo neprijatnostima, umesto što se povlačimo.
„Kada se izlažemo neprijatnostima, onda sebe stvaramo ranjivim, a to je uslov dinamičnog razvoja i društva i pojedinca. Kada ljudi osete da bi i lično mogli da budu deo neprijatnosti ili izloženi, ne osećaju se dobro i povlače se, i misle da će time biti samo pouvučeni, a ne saradnici. Zapravo, svako ko se povukao iz borbe, on je saradnik onih kojih su protiv vaše inicijalne ideje. Moramo se lično prihvatiti toga da je neprijatnost jedna od tih stvari, to može da bude izlaganje javnosti ili učešće u aktivnosti koja će dovesti do promene, to moramo da prihvatimo da bi se nešto desilo“, ističe sagovornik.
Siguran je da ovo nije jedini put kada je bio praćen. Na pitanje ko bi mogao da bude nalogodavac, Voštinić kaže: „U tom redu poslušnika, zar je važno ko bi to mogao da bude? Nalogodavac je onaj ko je rekao: on je nama trenutno interesantan, nađite neki podatak o njemu što možemo da iskoristimo u javnom prostoru. Nepravilno, netačno, odvratno interpretirano… Kako god. A za samu atmosferu u društvu je kriva pre svega vlast koja zloupotrebljava institucije i mi koji smo oćutali“.
Pre manje od godinu dana, Predraga Voštinića neko je automobilom oborio sa bicikla, a kako kaže, taj slučaj i dalje se vodi kao teško delo protiv bezbednosti saobraćaja.
„Vinovnik je ispričao jednu verziju, njegov kolega drugu. Sada ima mnogo novih detalja koje u tom trenutku nisam mogao da znam. U istom automobilu kojim je mene neko udario, sedeo je čovek koji radi u unutrašnjoj kontroli MUP-a i pored njega lice sa poternice tog istog MUP-a, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu. To lice nestane posle nesreće, a niko ovog ko je bio zaposlen u MUP-u nije pitao ni gde je taj čovek, a ne da vrati značku“, ističe Voštinić za N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.