Predrasude prema Romima izraženije od početka pandemije

Vasić ukazuje da pomoć u vidu higijenskih paketa i paketa hrane polako stiže u neka od romskih naselja u Beogradu, ali i u Srbiji, i da je to uglavnom pomoć međunarodnih donatora.

– Međutim, za sada je to mali broj naselja. Takva pomoć je sada najvažnija ljudima koji su sakupljači sekundarnih sirovina, sezonski radnici, radnici u sivoj ekonomiji – ističe Vasić.

Svi smo svesni, objašnjava naša sagovornica, da prema pripadnicima romske populacije u značajnoj meri postoje predrasude većinskog stanovništva, kao i neadekvatan pristup uslugama koje obezbeđuju institucije sistema.

– Ovo je bilo izraženo i pre epidemije, a u ovoj situaciji će, uvereni smo, biti još izraženije. Cela romska populacija, koja živi u neformalnim naseljima bez adekvatnih uslova života, uključujući i pristup tekućoj i čistoj vodi – u Srbiji 5.000 porodica, odnosno 25.000 Roma i Romkinja nema pristup tekućoj i čistoj vodi i žive u malom životnom prostoru u kome je nemoguće obezbediti kućnu izolaciju – u ovakvoj epidemiološkoj situaciji posebno je osetljiva. Svakako su najranjivije žene i deca, a posebno deca u ranom uzrastu, trudnice i porodilje – naglašava Vasić.

Kako ukazuje, u kriznim situacijama, pogotovo onim koje uključuju i ograničeno kretanje, više je izražen i rizik od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.

– U ovom periodu osetljive grupe, među kojima su i romske porodice, imaju potrebu za korišćenjem raznih usluga institucija, a posebno u oblasti zdravstvene zaštite i raznih servisa podrške koji su u ovom epidemiološkom periodu pruženi svim građanima Srbije. Međutim, da bi ostvarili svoja prava i koristili novouvedene servise podrške potrebno je da imaju blagovremenu i tačnu informaciju o tome koja prava imaju i na koji način mogu da ih ostvare. U društvenom okruženju u kome žive, nisu u mogućnosti da imaju takve informacije. Verujemo da određene usluge koje su im ranije bile dostupne sada nisu u potrebnoj meri – navodi Vasić.

Danasova sagovornica naglašava da je u ovom trenutku prioritet da se dođe do pijaće i tehničke vode, higijenskih paketa i paketa hrane, „da radimo sa ženama kojima je potrebna pomoć, da im pomognemo prilikom upisa dece u predškolski program, u osnovne i srednje škole, da im pružamo psihološku i pravnu podršku“.

– U izrazito teškoj situaciji su višestruko ranjive kategorije žena, one koje žive na selu i u udaljenim naseljima, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene žene, kao i žene starije od 65 godina, te ih pozivamo sve da prijave nasilje. Rast nasilja nad ženama i decom tokom pandemije korona virusom je pojačan, a ista je situacija i u romskim naseljima, u kojima po tri generacije žive u jednoj sobi – objašnjava Vasić.

Telefoni „Bibije“

„Bibija“ je otvorila call centar, a osobe koje nemaju kredita za pozive mogu da pošalju SMS poruku, na osnovu koje ih aktivistkinje i pravnice pozovu i odgovore na sva pitanja. Telefoni „Bibije“ su dostupni svakog dana od 10-17 časova: 063/206781, 064/8768520, 060/3930992, 060/6011107, 060/3008940, 063/1115672.