Predsedavajući obavlja samo tehničke poslove

Predsedavajuća Skupštine Srbije Borka Vučić u subotu je, u okviru tradicionalnih „otvorenih vrata“ primila posetioce Skupštine, koje su činili uglavnom učenici više srednjih škola. Prethodno se Vučićeva, koja je kao najstariji poslanik predsedavala konstitutivnoj sednici Skupštine, kaže privremeno, smestila u kabinet predsednika parlamenta. Bio je to povod da Liberalno-demokratska partija saopšti da Borka Vučić, „uz podršku DSS i stranaka bivše vlade, već danima uzurpira funkciju predsednika Skupštine Srbije“. LDP je u saopštenju najoštrije osudila „lažno predstavljanje Borke Vučić kao predsednika Skupštine Srbije“, ocenivši da je to „novi dil Socijalističke partije Srbije, Vojislava Koštunice i radikala“. „Srbija danas nema predsednika Skupštine zbog činjenice da predstavnici bivše vlade, koju predvodi Vojislav Koštunica, negiraju volju građana iskazanu na izborima i opstruiraju konstituisanje nove vlade i parlamenta zbog stranačkih interesa i ostanka na vlasti“, navodi LDP.
Uloga najstarijeg poslanika, koji do izbora predsednika Skupštine predsedava parlamentu, prema Poslovniku i tumačenju bivšeg predsednika Ustavnog suda Slobodana Vučetića tehničke je prirode i ograničena je na proces konstituisanja Skupštine. „Uloga predsedavajućeg je tehničko-organizaciona i ograničena je na dovršetak posla konstituisanja Skupštine Srbije. Nikakva druga ovlašćenja nema, te shodno tome ne može, recimo, da raspisuje lokalne izbore, dopunske pokrajinske izbore ili ma šta slično. Uostalom, već sledeća sednica parlamenta će, po svoj prilici, biti posvećena izboru predsednika i potpredsednika Skupštine, skupštinskih službi, radnih tela, a moguće čak i nove vlade. Čak ni tu sednicu predsedavajući ne može da sazove bez dogovora sa šefovima poslaničkih klubova“, objasnio je nedavno Vučetić.
Skupštinski Poslovnik ne bavi se posebno nadležnostima predsedavajućeg, koji se samo pominje u nekoliko članova. Član pet Poslovnika navodi da prvoj sednici Skupštine, do izbora predsednika, predsedava najstariji narodni poslanik (predsedavajući), kome u radu pomažu četiri najmlađa poslanika i sekretar parlamenta. Predsedavajući se pominje i u članu sedam, koji se bavi potvrđianjem mandata poslanika i u kome piše da „Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, većinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini.“ Sledeći zadatak predsedavajućeg je da, kako piše u članu osam, na osnovu izveštaja komisije, konstatuje da je Republička izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima. Predsedavajući ima tehničke dužnosti i pri izboru predsednika Skupštine. Njemu poslanici podnose imena kandidata za predsednika Skupštine, a predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge. Nakon skupštinskog pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena. Ukoliko je izbor za predsednika tajan, njime, po članu 13 Poslovnika, rukovodi predsedavajući.