Predsednica i bivši predsednik kao kamen u cipeli

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  S obzirom na zakonsku izbornu proceduru – od odluke o raspisivanju izbora mora proći 60 dana – tu bi procenu Kukuriku koalicija morala na stolu da ima vrlo brzo, možda čak do kraja sledeće nedelje. Ako se 22. novembar stvarno ispituje kao mogući datum parlamentarnih izbora, kako u svojoj analizi za Danas navodi novinarka Hrvatskog radija Jasmina Popović.

„Naravno da Kukuriku koalicija pokušava na neki način kapitalizirati sve ovo što se događa pozitivno s jedne strane, s druge strane prisutna je priča da su strani savetnici, koje je angažovao SDP, za ranije izbore, a ne za kasnije“, kaže Popovićeva.

Sem što Milanović i SDP moraju oko datuma da se usaglase sa svim svojim koalicionim partnerima, ne treba zaboraviti da „izbore raspisuje predsednica države, pa onda znači da tu nekakvu ulogu ima i HDZ, dakle, da izbori, bez obzira na većinu koju u Saboru ima Kukuriku koalicija, moraju biti usaglašeni i sa HDZ-om“, kaže Jasmina Popović.

Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije u Zagrebu, smatra da je datum izbora još neizvestan i da vladajućoj koaliciji „stvar otežava što mora voditi računa da izbori ne budu uoči Božića, Nove godine, Valentinova i drugih praznika“, ali i on je registrovao da se novembar prognozira kao mesec u kome bi mogli da se dogode.

Prema oceni Popovićeve, jedan od najvećih rizika koje bi Kukuriku koalicija preuzela odlučujući se za održavanje parlamentarnih izbora pre poslednjeg zakonskog roka je „angažman i sveprisutnost predsednice Hrvatske i njena neupitna popularnost“.

„Najveći problem Kukuriku koaliciji je popularnost predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koja uživa jako veliku popularnost među građanima, iako se ona naravno u svojim obilascima uvek trudi da bude u okruženju koje joj je sklono, tako da se i kroz medije može pustiti slika kako je ona vrlo popularna, i naravno ona radi za političku opciju koja je kandidirala“, kaže Popovićeva i dodaje da se ne sme zaboraviti da su najnepopularnije osobe u političkom životu u Hrvatskoj Tomislav Karamarko, šef HDZ-a, i Milanović, aktuelni premijer i šef SDP-a.

Zatim, došlo je do velikog cepanja na levoj strani političke scene, pojavile su se mnoge stranke, recimo stranka bivšeg predsednika Hrvatske Iva Josipovića i Popovićeva smatra da je veliko pitanje da li će sve te stranke uspeti u kratkom roku da se dogovore da nastupe kao zajednički blok.

S druge strane, kaže Popovićeva, Kukuriku koalicija misli da se potezi koje je napravio ministar Lalovac (ministar finansija – prim. R.Ć.), najave da će se oštro kazniti poreski dužnici, da će se ići na olakšice zaduženima u švajcarskim francima, turistička sezona koja će biti zaista uspešna, mogu bolje kapitalizovati ako izbori budu ranije, pre nego što se sve ne raspline i ponovo ne počne previše pričati o masovnom odlasku trbuhom za kruhom. „I jedan i drugi datum imaju svoje pozitivne i negativne elemente i pretpostavljam da će Kukuriku do zadnjeg trenutka procenjivati šta im je korisnije“, kaže ona.

Milardović, međutim, veruje da bi upravo makroekonomski uspesi vladajuće koalicije, koje on izrazito nipodaštava, mogli da je motivišu na odluku o što kasnijem održavanju izbora. „Kukuriku koalicija će pokušati da dobije na vremenu, koje je propustila, ne bi li se ovim nekakvim uspesima, za koje možemo reći da ih nema još više marketinški prezentirala i dobila neki bod za svoje interese“, kaže Milardović za Danas.

Popovićeva i Milardović se slažu da pobeda HDZ-a danas ne izgleda tako neupitna kako se činilo samo pre nekoliko meseci.

„Desno biračko telo je desno biračko telo, ono je vrlo čvrsto, vrlo disciplinovano, ima ga toliko koliko ga ima, a procenjuje se da bi to bilo oko tridesetak posto i to je neki maksimum koji HDZ može dobiti. Ono što se promenilo to je strah koji među biračima drugih političkih opcija donosi mogućnost da HDZ dođe na vlast i to što je HDZ pre par meseci govorio o dvotrećinskoj većini u saboru, znači o apsolutnoj većini koja bi im omogućila da menjaju i ustav i zakone bez velikih kombinatorika sa ostalim koalicionim partnerima“, kaže Popovićeva i precizira da nije došlo do promena na desnoj nego na levoj strani biračkog tela, da je „ono što se dogodilo na Markovom trgu sa braniteljima na neki način prestrašilo ljude, birače koji su bili neodlučni ili nezainteresovani ili im se ne sviđa SDP kao takav, s obzirom da nije baš popularan i da su se odmakli od prave leve stranke, pa su ipak motivisani da onemoguće dolazak HDZ-a na vlast“.

Milardović tvrdi da će parlamentarni izbori u Hrvatskoj biti slični predsedničkim izborima. „Ishod će biti tesan. Kako se približava kraj ovog legislativnog perioda, Milanović postaje sve atraktivniji, postaje sve uverljiviji, ne zna se na šta je potrošio tri i po godine. Ima nekih sitnih uspeha gospodarske politike, izgleda da se polako izvlačimo iz recesije, mada to obični građani ovde ne osećaju, to su makroekonomske priče. Stoga se HDZ ne može apriori radovati“, kaže Anđelko Milardović.