Predsednica Komisije za nestale bebe: U Srbiji nema političke volje da se reši pitanje nestanka dece iz porodilišta

Komisija čiji je puni naziv Komisija za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji osnovana je pre tri godine i nema rezultate.

„Ne postoji politička volja u ovoj državi da se afera nestalih beba reši. Na papiru Komisija ima velika ovlašćenja, ali kada idemo na teren neke institucije sarađuju, a neke institucije nam ne dozvoljavaju ni da uđemo“, poručila je Pantelić.

Ona je ukazala da u institucijama vide da je dokumentacija nestala, a da se službenici ni ne trude da im daju objašnjenje, dok zdravstvene institucije nemaju podatke o tome kome su i kada predale navodno preminulu decu.

Pantelić je rekla da devet članova Komisije dolazi iz tri udruženja roditelja, a šest iz državnih organa, ali da se od početka državni predstavnici često menjaju zbog izbora, neredovno dolaze, ne učestvuju u radu i uzdržani su na sednicama.

„Najbitniji čovek u Komisiji iz reda državnih organa je predstavnik Ministarstva zdravlja, koji od 20 sednica nije došao na 16 sednica“, rekla je Pantelić.

Ona je dodala da je Komisija od Ministarstva unutrašnjih poslova tražila obučenu osobu da sa njima ide na teren, dok su od Ministarstva zdravlja tražili da im da zdravstvenog inspektora, ali ništa od toga.

Pantelić je ukazala da ministar zdravlja neće da ih primi da ukažu na probleme.

Kako je dodala, oni su tražili da se hitno donese DNK registar, da su saznali da postoji radna grupa MUP koja radi na tome.

Ove godine je 9. maja bilo održano tajno savetovanje Pravosudne akamije o nestalim bebama, ali Komisiju niko nije obavestio o tome, ukazala je Pantelić.

„Ne dotiče nikoga, izgleda da samo nas boli“, ocenila je ona i dodala da država mora da pomogne makar da je samo jedna majka u pitanju, a reč je o hiljadama uništenih i unesrećenih porodica, među kojima su i porodice koje nikada više nisu imale decu posle nestanka bebe.

Ona je rekla da i druga dva udruženja imaju svoje vizije kako treba raditi.

Istakla je da su njeno udruženje i još jedno udruženje podneli predloge sudu, dok treće udruženje to ne želi i podstiče roditelje koji sumnjaju da su im deca nestala da se ne obraćaju sudu.

Pantelić je precizirala da je sudu podneto 784 predmeta, što je malo u odnosu na broj oštećenih roditelja.

Prema njenim rečima, važno je da se poštuju procedure, odnosno da se ide sudskim putem, kako bi se u Srbiji iscrpele sve mogućnosti i potom išlo i pred evropske institucije.

Kako je objasnila, roditelji u sudu dobijaju odbijenicu, odnosno rešenje da ne može da se utvrdi status detata, štp je pomak, jer država više ne tvrdi da su deca preminula.

Ona je istakla, država mora da stvori novi mehanizam da bi se rasvetlile sudbine nestale dece, sprovele istrage i MUP radio posao kako treba.

Pantelić je dodala da drugi predstavici roditelja iz drugih udruženja nju okrivljuju za nerad Komisije, ali da ona, kao predsednica, nema nikakva posebna ovlašćenja, već samo zakazuje i vodi sednice.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorica Jovanović protiv Srbije doneta je 2013. godine i u njoj je državi naloženo da nađe mehanizam i roditeljima pruži informacije šta se dogodilo sa nestalom decom i isplati im pravednu naknadu, dok je zakon koji to omogućava donet 2020. godine.