Predsednica Udruženja tužilaca Srbije: Korupcija je globalni problem 1

foto FoNet Milica Vučković

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić izjavila je danas da je istraživanje stavova javnih tužilaca u vezi sa uticajem novih tužilačkih zakona na njihov svakodnevni rad ukazalo da 97 odsto tužilaca smatra da korupcija u Srbiji postoji, a 91 odsto da rad Javnog tužilaštva nije adekvatan u borbi protiv korupcije.

Ona je, na konferenciji Udruženja tužilaca Srbije „Jačanje kapaciteta tužilaca u borbi protiv korupcije“, rekla da javni tužioci smatraju da se korupcija uvukla u svaku poru društva.

„Neko bi rekao da se i stranačka politika uvukla u svaki segment društva, pa je samim tim i odgovor
koji javni tužioci treba da imaju u takvom okruženju rezultovao ovakvim nalazom i mišljenjem kolega“, kazala je Komlen Nikolić.

Ona je ocenila da je zabrinjavajuće to što velikih broj javnih tužilaca nije upoznat sa tim šta donose tužilački zakoni koji su počeli da se primenjuju u maju prošle godine, sa rešenjima i mehanizmima koji im stoje na raspolaganju.

Komlen Nikolić je ukazala na to da Visoki savet tužilaštva tri i po godine ne radi svoj posao i da ne bira javne tužioce i istakla da bi „u ovom momentu više od 200 tužilaca trebalo da bude izabrano“.

Rakić Vodinelić: Borba za primenu zakona nije politika, već zaštita ljudskih prava

„Iako je javno proklamovana transparentnost rada Visokog saveta tužilaštva, mi to ne vidimo u stvarnom životu, bar ne mi javni tužioci“, rekla je ona.

Na pitanje novinara kako bi tužilaštvo trebalo da reaguje u slučajevima kada mediji, kao što je to uradio N1, otkriju kako se menja prebivalište birača iz Male Krsne u Beograd zbog predstojećih izbora, Komlen Nikolić je odgovorila da je bilo očekivano da se, ako se zna da idu ka policijskoj stanici Voždovac, odmah kontaktira policija i vidi ko tog dana radi u policijskoj stanici i gde treba da se izvrši ta administrativna radnja.

Više od 60 odsto javnih tužilaca nije zadovoljno statusnim i materijalnim položajem ili o njemu ne želi da se izjasni, a samo tri odsto je izuzetno zadovoljno.

Kao faktore koje utiču na njihov status, 18 odsto javnih tužilaca prepoznaju vezu između izvršne i zakonodavne vlasti, sa jedne, i pravosuđa sa druge strane, ličnu inicijativu javnih tužilaca u zaštiti profesionalog statusa 17 odsto, kvalitet rada Visokog saveta tužilaštva 16 odsto i generalno stanje u društvu 15 odsto.

Od ostalih faktora izdvajaju se mediji, sedam odsto, i plate javnih tužilaca 12 odsto.

Izborni član Visokog saveta tužilaštva Predrag Milovanović rekao je da „reforma tužilaštva treba da prati i reformu samih tužilaca“.

On je istakao da je „to tek prvi mali, ali nužan korak u promeni individualne i kolektivne svesti bića jedne tužilačke organizacije“.

Milovanović je ocenio da je tužilaštvu potrebna „mentalna redefinicija, ukoliko želimo da uhvatimo
istinski korak u borbi protiv korupcije“.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson istakao je da je korupcija globalni problem koji zahteva globalna rešenja.

On je naveo da Ujedinjene nacije procenjuju da korupcija i ilegalni finansijski tokovi koštaju globalnu ekonomiju 3,6 biliona svake godine i dodao da je to „više od pet odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda“.

Ukazao je da korupcija nanosi štetu obrazovanju, zdravstvu, pravdi, prosperitetu i razvoju, uništava demokratske institucije i podriva poverenje javnosti i Vlade i smanjuje kvalitet života građana, posebno najranjivijih grupa.

Ferguson je rekao da korupcija zaustavlja ekonomski rast i da Strategija borbe protiv korupcije obavezuje Veliku Britaniju da poboljša mere zaštite ne samo kod kuće, već i da jača saradnju sa međunarodnim partnerima kao što je Srbija.

Borba protiv korupcije traje 24 sata sedam dana u nedelji, poručio je Ferguson i istakao da nijedna vlada ne sme da potcenjuje troškove korupcije.