Predsednik Evropske zelene partije: Upitna legalnost deponije na bari Reva

„Ovo je pitanje legalnosti, pitanje dozvola, pitanje planova, veliko pitanje šta je tu opasno, ali i veliko pitanje šta raditi sa takvim otpadom. Ne zaboravimo uvek aktuelno pitanje reciklaže i obrade otpada koji se ovde donosi“, rekao je Vajc novinarima na mestu te deponije.

On je kazao da je upitna legalnost te deponije, jer se radi o retkoj zelenoj površini u tom beogradskom naselju, koje može da služi građanima za rekreaciju.

„Uništavanjem te zelene površine urušava se biosistem i uništava rekreacija građana“, rekao je on.

Kako je naveo, u svim višemilionskim gradovima, kakav je i Beograd, sve je manje zelenih površina i građani imaju sve manje površina na kojima mogu boraviti.

On je istakao da treba obratiti pažnju na bitnost tog lokaliteta, kao i sličnih lokaliteta vezanih za zaštitu i razvoj biodiverziteta i način na koji ga životinjske vrste koriste.

„U Evropskoj uniji se mnogo ulaže u zaštitu biodiverziteta, kao i za unapređenje, i u tom smislu treba ga odbraniti od destrukcije“, ocenio je Vajc.

On je rekao da je odabir tog mesta za deponiju neodgovorno, kako je naveo, ne samo trenutno već i prema budućim generacijama.

Predstavnica inicijative „Pravo na vodu“ Iva Marković kazala je da je taj predeo pored Dunava, „reke koja povezuje čitavu Evropu, uliva se u Crno more koje postaje sve zagađenije označeno kao osetljivo područje“.

„To bi trebalo da pooštri standarde kako se ponašamo prema ovoj reci“, ocenila je Marković.

Ona je navela da se država neodgovorno ponaša prema vodama, da se ne bavi dovoljno zaštitom voda.

Prema njenim rečima, ta inicijativa je došla do podatka da 24 lokalne samouprave u državi imaju restrickije na korišćenje vode.

Predstavnica udruženja „Bela čaplja 1165“ Ana Džakić kazala je da za tu deponiju nedostaje „veliki deo dozvola“, kao i da je napravljena „na divlji način“ – bez prethodnih priprema.

„Reva je prema planu detaljne regulacije 2018. godine predviđeno da bude privredna industrijska zona. U tom istom planu se bara Reva pominje kao visoko vredan prirodni habitat, a na par stranica kasnije se pominje da će biti ukinuta“, napomenula je Džakić.

Dodala je da je to stanište za više od 130 vrsta ptica.

Džakić je kazala da će se udruženje boriti za poništenje plana detaljne regulacije, a u planu im je da od dela ruiniranog područja naprave takozvani „beogradski dunavski park“ koji bi bio mesto gde će ljudi dolaziti na rekreaciju, ali i da je u planu prirodnjački centar, deo gde bi se deca edukovala o biljnim i životinjskim vrstama i imala radionice.