foto N1– Glavna nedoumica koja muči i nas nastavnike, i decu, i roditelje odnosi se na vrednovanje državne mature, odnosno da li će osim sertifikacionog imati i kvalifikacioni karakter. Nažalost, još nemamo odgovor na to pitanje, a verujemo da je sama implementacija mature u velikoj meri uslovljena tom činjenicom – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG).
On kaže da su zaposleni u beogradskim gimnazijama, samim tim i članovi FBG-a uglavnom informisani o konceptu državne mature i ideji kako ona treba da izgleda.
– Osim toga, kroz pilotiranje smo imali priliku u praksi da vidimo kako je zamišljeno da ona funkcioniše. Međutim, kada se odmaknemo od koncepta, informacije koje bi nam za komunikaciju i saradnju sa roditeljima i učenicima bile od ključnog značaja, kao što je pitanje vrednovanja ovog ispita za upis na fakultete i da li će zaista biti implementirana onako kako to zakon nalaže, nemamo. Jedino što možemo da im odgovorimo je da, ukoliko je verovati zakonu, ne bi smelo biti pomeranja, a opet svi smo bili svedoci da je i ranije odlagana više puta, uprkos onome što je pisalo u zakonu – navodi Markov.
Kako sada stoje stvari, fakulteti ne žele da se odreknu prijemnih ispita. U tom slučaju bi učenici polagali i državnu maturu i prijemne ispite.
– To je ujedno jedna od najvećih briga koju imaju roditelji i đaci. Nedavno je jedan učenik trećeg razreda konstatovao da nije fer da oni budu prva generacija učenika koja će polagati državnu maturu jer prilikom upisa nisu bili obavešteni o tome da će morati da je polažu. Lično se trudim da im ukažem na prednosti koje donosi državna matura i da bi njeno uvođenje išlo njima u korist. Što se tiče mogućnosti da učenici polažu i državnu maturu i prijemni ispit, uz delimično priznavanje rezultata mature, mislim da su polovična i kompromisna rešenja najgora i da bi to veoma opteretilo učenike. Bilo bi fer i prema deci i prema njihovim roditeljima da su na početku srednje škole znali pod kojim uslovima će polagati maturu.
Šta mislite o rešenju da državna matura zameni postojeću i da ona bude samo uslov za završetak srednje škole?
– Mogućnosti da državna matura zadrži samo sertifikacioni karakter je za FBG neprihvatljiva i bila bi pokazatelj potpune nespremnosti države da implementira nešto što je odavno zamišljeno i najavljeno – da matura bude zamena za prijemne ispite. Verujemo da se to na kraju neće desiti i smatramo da bi bilo daleko poštenije od prosvetnih vlasti da prizna neuspeh nego da ovako važan ispit uvode samo pro forme koja bi dodatno opteretila čitav sistem, a efekti bi bili nikakvi. Između ostalog, uvođenje državne mature je korisno i zbog samoevaluacije škola. U tom smislu, samo davanje sertifikacionog karaktera ovom ispitu ne bi doprinelo ostvarivanju ovog cilja jer bi motivisanost učenika da kvalitetno urade ispit, odnosno nastavnika da kvalitetno pristupe realizaciji ispita, bila ispod proseka. Samim tim i dobijeni rezultati bi bili beskorisni.
Visoko obrazovanje kaže da nema poverenja u rezultate državne mature da bi oni bili osnov za upis studenata, posebno imajući u vidu iskustva male mature i konstantno olakšavanje tog ispita, što nadležni ne kriju. Da li je, po Vašem mišljenju, njihova bojazan opravdana?
– Univerzitetska zajednica je zauzela apsolutno argumentovan stav u tom smislu, ali moja ideja je da umesto što samo dijagnostikujemo problem, svi moramo da poradimo na njegovom rešavanju. Najlakše je sedeti sa strane i kritikovati bez spremnosti da se upustite u rešavanje problema. Verujem da, umesto odustajanja od svega, predstavnici visokog obrazovanja imaju dovoljno ideja kako da se prevaziđe i problem prepisivanja i sastavljanja zadataka, kao i svi drugi problemi koji nesporno prate malu maturu. Za početak, Forum je predložio da univerzitetski profesori budu angažovani kao dežurni nastavnici na ispitu, na superviziji i slično.
FBG se više puta oglašavao, pre svega tražeći da angažovanje na državnoj maturu bude plaćeno. Izmenjen je Poseban kolektivni ugovor (PKU), ali za sada on ne garantuje da će nastavnici biti plaćeni za ove aktivnosti, ako ih budu sprovodlili u radno vreme. Šta je minimum zahteva na kojima ćete insistirati?
– Ako znamo da PKU reguliše pravo zaposlenog u prosveti na novogodišnju nagradu, te da je to mrtvo slovo na papiru, kakve su garancije da će i u ovom pogledu regulisano pravo biti stvarno ostvareno? Uprkos tome što smo svesni da aktuelni ministar prosvete ima najmanje jednog specijalnog savetnika koji ima višedecenijsko iskustvo i odlično zna kako da umiri nezadovoljstvo prosvetnih radnika, ubeđen sam da će morati da plate, što je uz kvalifikacioni karakter koji bi imao ispit, crvena linija ispod koje ne bismo smeli da idemo ni mi, niti roditelji i učenici.
Priprema
Jesu li profesori dobili neke smernice u vezi sa pripremom učenika za probnu maturu u maju iduće godine i na čemu treba da radite sa učenicima što se tiče njihove pripreme za državnu maturu 2024.?
– Kada je reč o smernicama, uglavnom se oslanjamo na materijale koje dobijamo periodično, a koji se prevashodno odnose na glavni ispit. Što se tiče probnog ispita, nastavnici su uglavnom informisani na sednicama nastavničkog veća i to pre svega o terminima u kojima je predviđeno testiranje. Periodično se drže obuke za nastavnike, ali koliko znam, još nisu završene, odnosno većina nastavnika ih još nije prošla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
