Predsednik Foruma beogradskih gimnazija: Postoji bojazan da će državna matura opet biti odložena

Uz nikakvo ili malo vrednovanje ni motivacija učenika da urade test ne bi bila velika i umesto jednog kvalitetnog ispita dobili bismo čisto ispunjavanje formalnosti, a uloga i značaj državne mature ne bi bila mnogo veća od postojeće mature – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG), uoči sastanka sa predstavnicima Ministarstva prosvete o ovoj temi koji je zakazan za četvrtak.

Markov navodi da je državna matura test za sistem, te da će njena realizacija u velikoj meri pokazati „da li imamo sistem ili ostajemo da tapkamo u mestu ograničeni ličnim, partikularnim interesima“.

– FBG smatra državnu maturu veoma značajnom za dalji nastavak reformi u obrazovanju. Osim činjenice da predstavlja sertifikacioni ispit, što omogućava rangiranje gimnazija, značajna je i iz perspekitve roditelja čija deca planiraju upis na fakultete jer pretpostavlja potpuno besplatan upis – ističe Markov.

On dodaje da bi državna matura mogla podstaći učenike da ne uče za ocenu već za znanje, ali da bi i koncept pitanja na ispitima morao biti takav.

– Imam utisak da pitanja na pilotiranju nisu u prvi plan stavila razumevanje i rešavanje problemskih situacija, već se i dalje držimo sigurnijeg, ali manje kvalitetnog načina proveravanja znanja kroz memorisanje faktografskih činjenica – komentariše Markov.

Osvrćući se na okolnosti koje su pratile dosadašnji proces, Markov kaže da postoji opravdana bojazan da će ponovo doći do odlaganja mature.

– U ovom trenutku ne postoje garancije da će zaista sve biti realizovano onako kako je planirano. Čak ni činjenica da je zakonom propisano uvođenje ovog ispita 2024. godine ne predstavlja nikakvu garanciju, jer je zakonom bilo predviđeno da će biti uveden i ranije pa je dolazilo do odlaganja. Problem je i to što je čitav proces uvođenja mature krenuo naopako. Umesto da je prvo postignut jasan dogovor sa fakultetima u pogledu direktne prohodnosti, to pitanje je ostavljeno za kraj, tako da smo došli u paradoksalnu situaciju da nakon dva pilotiranja i velikog angažovanja svih u sistemu mi i dalje ne znamo kakav je smisao mature – navodi Markov.

On kaže da gimnazijski profesori intenzivno prate šta se dešava u unverzitetskoj zajednici po pitanju mature, te da je FBG pomalo iznenađen stavovima koje u javnost iznose univerziteti.

– Među argumetnima je i onaj da državna matura ne „pokriva“ sve predmete koji se inače polažu na prijemnim ispitima. Imamo utisak kao da su se pojedini predstavnici univerzitetske zajednice probudili pre par dana, kao da se godinama već ne govori o državnoj maturi i kao da nije bilo vremena da se pronađe rešenje za ovaj problem, ako se on može smatrati problemom. Takođe, govori se o kvalitetu i konceptu pitanja, a zaboravlja se da u sastavljanju testova učestvuju jednako i predstavnici univerziteta – navodi Markov.

On kaže da najjači argument sa kojim izlazi univerzitetska zajednica – da poručeni iskustvom male mature, nemaju poverenje u sistem organizacije državne mature, stoji u određenoj meri.

Napominje da će opštu maturu polagati značajno manji broj učenika, nego što je slučaj sa završnim ispitom u srednjoj školi. Markov podseća da na teritorji Srbije postoji tek oko šezdesetak gimnazija i „ukoliko učinimo da dežurstvo i pregledanje bude stvar prestiža, a ne obaveze, bićemo u situaciji da se biraju najkvalitetniji nastavnici koji će dežurati i pregledati testove“.

– Zašto se na kraju, ne bi uključili i fakultetski profesori i asistenti, koji bi takođe bili angažovani na dežurstvu i pregledanju? U idealnoj situaciji, profesori iz Beograda bi mogli dežurati u Nišu i obrnuto, čime bi se postigla znatno veća regularnost. Za ovakvu organizaciju ispita potrebna je dobra logistika, naravno i novac, ali ovde bih citirao Borisa Jokića (stručnjak iz Hrvatske prim.aut), koji je pre više godina za vaš list rekao da ako nemamo novca, ne treba ni da ulazimo u čitavu priču. Najzad zašto ne postaviti i pitanje kvaliteta prijemnih ispita u sadašnjim uslovima, odnosno kako se dešava da gotovo na svim fakultetima na prvoj godini “otpadne” skoro 50 odsto upisanih brucoša. Zar nam to ne govori nešto i o prijemnim ispitima – pita Markov.

Na pitanje šta očekuju od sastanka sa predstavnicima Ministarstva prosvete, od najpre napominje da FBG okuplja trećinu ukupnog broja gimnazija u Srbiji, što znači da taj sindikat ima apsolutni legitimitet da razgovara o temi mature.

– Forum će na sastanku predočiti svoju platformu za koju smatramo da bi mogla bitno uticati na podizanje kvaliteta državne mature, ako je bude, koja će uticati na veću motivisanost nastavnika i učiniti da dežurstvo i pregledanje testova na maturi bude stvar prestiža, a ne dodatna obaveza. Svakako da smo svesni da predstavnici Ministarstva koji će učestvovati u razgovorima, koji su ujedno i među važnijim nosiocima poslova u procesu implementacije mature, nisu vlasni da donose konačne odluke, ali od njih očekujemo da čujemo na koji način Ministarstvo misli da prevaziđe problem u odnosu sa predstavnicima fakulteta i kako oni vide ulogu nastavnika. Do sada nismo imali jasan i javno iznet stav Ministarstva po tom pitanju – ističe Markov.

Dodaje da je sastanak takođe dobra prilika da se povuku crvene linije ispod kojih gimnazijski nastavnici ne bi smeli da idu, ali da su ujedno i svesni da će sve dalje Forumove akcije biti uslovljene stavom nastavnika koji su u velikoj meri iscrpljeni besmislenim štrajkovima i razočarani u sindikate.

– Međutim, želimo da podvučemo da je Forum ovoga puta spremniji nego ikad, da smo u poslednjih meseci dosta razgovarali o metodama štrajkačkog organizovanja, a finansijski smo spremni da izdržimo duži štrajk izbegavajući najefikasniji metod gušenja štrajka koji podrazumeva odbijanje štrajkačima od plata – poručuje Markov.

Upitan koje su to crvene linije ispod kojih gimnazijski profesori neće ići, naš sagovornik kaže:

– Crvena linija je da rad svih učesnika mora biti vrednovan, da do septembra ove godine moramo imati jasnu sliku o tome da li će fakulteti priznavati ili ne rezultate državne mature, da li će mature biti ili ne i ako hoće, pod kojim uslovima – ističe Markov.

Nastavnici da budu plaćeni

– Kada je reč o plaćanju nastavnika na državnoj maturi, apsolutno smo saglasni da svi učesnici moraju biti plaćeni. Ideja o plaćanju pregledača se vezivala za pilotiranje jer smo ranije očekivali da će pregledanje biti organizovano preko vikenda, kao što je bio slučaj u prvom pilotiranju. Tada su nastavnici iz čitave Srbije došli u Beograd radi pregledanja, ali kako je ovoga puta princip pregledanja bio drugačije organizovan, odustali smo od te ideje – kaže Aleksandar Markov.