„Predsednik ima potrebu da bude glavni donosilac vesti“: Ko je Vučiću dao spise predmeta iz istražnog postupka koje je čitao pred kamerama?

Jučerašnje obraćanje Vučića odvijalo se u znaku obeležavanja dana genocida u Srebrenici.

Naravno, uvod je protekao uz, sada već, neizostavnu kinesku interaktivnu tablu, na kojoj je predsednik slikovito obrazložio na koji način i ko sve pokušava da uništi Srbiju.

Međutim ono što je kasnije usledilo je, prema oceni stručnjaka iz oblasti prava, nedopustivo i što je važnije, protivzakonito.

Negde na polovini svog obraćanja, predsednik Srbije je rekao:

„Ja ću vam danas pročitati nešto, ne mogu da kažem iz koje faze postupka, tako su mi rekli u tužilaštvu. Pročitaću vam deo nečega što mislim da je važno da ljudi čuju i da znaju zašto sam meta fatvi, svih mogućih kletvi, svih mogućih napada i zašto će se to nastaviti i u budućnosti. Pročitaću vam.“

Zatim je predsednik Vučić počeo da čita celokupno svedočenje jednog Bošnjaka koji je svedočio o zločinima Nasera Orića, kao očevidac događaja.

Problem je, što je to „nešto“, zvanično svedočenje i predstavlja deo spisa predmeta koje može biti ili u predistražnom ili istražnom postupku.

Iako Vučić nije naveo iz kog je tužilaštva dobio ovaj spis, da se zaključiti da to može biti samo Tužilaštvo za ratne zločine.

Tužilac Radovan Lazić: Predsednik nema pravo da ima uvid u spise predmeta

Radovan Lazić, tužilac Tužilaštva za ratne zločine, za Danas kaže da kada je u pitanju istražni postupak, niko, pa ni predsednik države nema pravo u uvid u spise predmeta.

„Mi iz predsednikovog obraćanja ne možemo da zaključimo da li je reč o predistražnom ili istražnom postupku. Kada je u pitanju predistražni postupak tu je javnost apsolutno isključena, a u istražnom postupku može biti uključena samo stranačka javnost. Drugim rečima u predistražnom postupku apsolutno niko nema pravo na uvid u spise predmeta, u koje spadaju i zapisnici saslušanja, dok u istražnom postupku pravo uvida u spise predmeta mogu da imaju samo stranke koje učestvuju u predmetu. Ako je zaista tačno to što je rekao predsednik, da je ovo zvaničan dokument onda je apsolutno prekršen zakon. Niko, pa ni predsednik Republike nema pravo na uvid u spise predmeta u predistražnom postupku ili istražnom postupku. To jasno piše u zakonu“, kaže tužilac Lazić.

Viktor Gostiljac: Tako se ponižavaju institucije i građani ove zemlje

Advokat Viktor Gostiljac ima veoma slično mišljenje kao i tužilac Lazić.

On za Danas kaže da ne treba mnogo pravnog znanja da se shvati da pravo na uvid u spise bilo kog tužilačkog ili sudskog predmeta imaju samo stranke u postupku, odnosno lica koja ih zastupaju.

„Jasna je stvar da je sadržina iskaza svedoka saopštena od strane neovlašćenog organa. Međutim, u našem pravosuđu nema nikoga ko bi se usprotivio ovakvom ponašanju, sa pozicije solidnosti i nezavisnosti jednog pravnog sistema, izuzev advokature. Kod nas sistem podele vlasti nikada nije bio u ravnoteži i taj teorijski balans je narušen u korist izvršne vlasti. Nevolja je u tome što je i  izvršna vlast u Srbiji personalizovana. Kod nas prednost ima pojedinac, a ne institucija i to je naša mana od početaka stvaranja moderne države“ kaže Gostiljac.

Gostiljac objašnjava da je razlog ovakvom stanju diskontinuitet u izgradnji institucija koji je nastao od 1945. godine pa do uvođenja višestranačja i smatra da smo imali neprekinut stogodišnji razvoj parlamentarizma, danas bi naše institucije bile u boljem sistemu, imali bi stare stranke i ustanovljene vrednosti.

„Ovako, mi svako malo ponovo stvaramo naše ustanove i to ide teško, one su forma bez suštine. Zato, u konkretnom slučaju,  predsednik ima potrebu da bude glavni donosilac vesti i vrhovni arbitar svih društvenih zbivanja. Radi se o stvaranju osećaja sveprisutnosti jednog  čoveka koji brine i bdi za opšte dobro. Time se, po mom mišljenju ponižavaju sve institucije i građani naše zemlje, ali mislim da to nije u fokusu predsednika. Verujem da nas on dobro poznaje i da o svojim građanima ima lošije mišljenje od nas ostalih. Zato, sa  pozicije tehnologije vladanja i neovlašćeno saopštavanje sadržine sudskog postupka se može činiti svrsishodno. U svetu političara domaćeg tipa, ne mari se za pravne nijanse, već samo za postizanje željenih, političkih  efekata „, navodi Viktor Gostiljac.

Ovo nije prvi put da predsednik Aleksandar Vučić prekoračuje svoja ovlašćenja. Brojni su primeri kada je on kao predsednik zemlje saopštavao nešto što su trebali da nam saopšte neki drugi nosioci ovlašćenja. Primeri su brojni. Poslednji je slučaj nestanka devojčice Danke Ilić kada je, pored živog tužioca, ministra policije i ljudi koji su vodili istragu, upravo on saopštio naciji da je devojčica ubijena i da su osumnjičeni uhapšeni. Poznat je i primer kada je uhapšena Belivukova grupa, kada je predsednik javno pokazivao slike ubistava, koji su se kasnije koristile kao dokaz na suđenjima.

Nejasno je kako predsedniku Vučiću svaki dokument koji poželi padne šaka, očigledno ponekada ne mareći ni za zakon, dok na primer novinarima treba i po nekoliko meseci da dobiju neki dokument iz tužilaštva, policije ili suda iako je tražen u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a neretko se događa i da tražena dokumenta nikada ni ne dobijemo.

Naša redakcija je poslala mejl na adrese Tužilaštva za ratne zločine i Vrhovnog javnog tužilaštva sa pitanjem da li je neko tužilaštvo ove spise iz predmeta ustupilo predsedniku Republike i ako jeste po kom zakonskom osnovu. Odgovore do objave ovog teksta nismo dobili, ali ukoliko nam odgovori pristignu narednih dana naša redakcija će ih objaviti.