Predsednik postaje zavistan od parlamenta

U Versaju je počelo zajedničko zasedanje dva doma francuskog parlamenta: Skupštine i Senata, u cilju unošenja značajnih izmena u Ustav. Odluka će biti doneta do 22. februara, jer oba doma prekidaju zasedanje zbog izbora. Predlog izmene obuhvata deo Ustava kojim se reguliše „odgovornost“ predsednika države. Drugim delom izmena i Ustavom zabranjuje se smrtna kazna, mada je ona već zakonom zabranjena; dok se trećim delom menja izborno telo Nove Kaledonije, francuske prekomorske teritorije. Da bi izmene bile usvojene na zajedničkoj sednici dva doma, koja se naziva Kongres, neophodno je da tri petine prisutnih glasa za izmene.
Sadašnji Ustav iz 1958. uspostavio je predsedničku vlast, za razliku od većine republika u Evropi u kojima predsednik ima gotovo samo protokolarnu ulogu (Nemačka, Austrija, Italija, Portugalija, Švajcarska), poput monarha u kraljevinama (Velika Britanija, Belgija, Švedska, Danska, Norveška, Luksemburg), dok vlast drži predsednik vlade. Takav je bio i položaj predsednika Francuske prema Ustavu iz 1946, dok prema sadašnjem predsednik ima izvršnu vlast: postavlja i razrešava vladu, predsedava njenim sednicama, predstavlja zemlju u inostranstvu, određuje smernice spoljne politike, komanduje vojskom i niko, pa ni Skupština ni Senat, ne mogu da ga smene, niti on može sudski odgovarati.
Predsednik Širak je u kampanji za izbore 2002. obećao da će izmeniti Ustav kako bi predsednik bio smenjiv i podlegao sudskoj odgovornosti. Predlažući sada ove izmene Širak ispunjava obećanje, predsednik postaje zavistan od Skupštine i Senata, jer u slučaju da se „ogreši“ o svoje funkcije ova dva doma mogu da se sastanu na zajedničkoj sednici nazvanoj Visoki sud i da ga razreše funkcije. Pored toga predsednik će moći da bude izveden pred sud po prestanku mandata, mada i dalje neće moći da sudski odgovara tokom mandata. Predsedniku države ne može da bude suđeno za „delovanje u svojstvu predsednika Republike“. Tako bi, prema ovoj izmeni, i samom Širaku moglo da bude suđeno ako bude optužen za navodne prekršaje koje je počinio kao gradonačelnik Pariza, pre nego što je postao predsednik 1995. Da podsetimo, opozicija ga je sumnjičila da je koristio fondove za izgradnju opštinskih stanova kako bi finansirao stranku, kao i da je zaposlene u stranci vodio i plaćao kao da su službenici grada Pariza.