"Predsednik" protiv "Diktatora" 1Foto: Nataša Matović / Univerzitetska biblioteka

Osim o odgovoru Nemačke na Čaplinov film, listovi Pravda i Vreme pisali su još i o snimanju filma o otkriću Amerike koji će podržati Španija, ali i o ganksterima koji na prevaru „prodaju“ cveće na ulici.

Nemačka snima film “Predsednik“ kao odgovor Čaplinovom filmu „Diktator“, prenosi list Pravda. Naime, Čaplinov film najavljivan je u štampi i očekuje se sa nestrpljenjem. Glavnu ulogu zauzima jedan čovek zanesenjak, koga je sudbina poslala da spase jedan narod.

"Predsednik" protiv "Diktatora" 2

Taj narod je toliko nesrećan zbog ekonomske bede i moralnog posrnuća, pa bira ovog zanesenjaka za svog šefa kako bi ih spasao. On će ipak na kraju upropastiti sam narod, ali i sebe kada prilikom jednog strastvenog govora obogaćenog brojnim gestikulacijama, diktator proguta svoje veštačke brkove i udavi se.

Nemačka vlada donela je odluku da se ovaj film zabrani u Nemačkoj i da se interveniše kod drugih susednih neutralnih zemalja da se ni tamo ne prikazuje ovaj film. Takođe, vlada će podržati snimanje filma sa istom tendecijom.

Film „Predsednik“ će biti posvećen pozadini predsedničkih izbora u SAD. Snimaće se u Nemačkoj uz antiameričku tendeciju, kako bi se pariralo filmu Čarlija Čaplina.

Rekord u brzom razvođenju brakova postigao je nedavno jedan londonski sudija. Kako piše Pravda, mister Reling je da sat i po vremena uspeo da održi 15 brakorazvodnih pretresa i da proglasi isto toliko razvoda.

U Španiji se snima film o otkriću Amerike u kom će učestvovati i španska vojska, piše Pravda. Španska vlada obećala je svu pomoć jednoj engleskoj filmskoj grupi koja će u Andaluziji snimati film o životu Kolumba. Film će obuhvatiti period od trenutka kada je Kolumbo uspeo da dobije pristanak Ferdinanda i Izabele, kao i njihovu finansijsku pomoć.

Španci će se prikazivati u jeku njihove slave kada je Španija bila prva pomorska država. Neke scene biće snimljene na brodu „Santa Maria“ koji je sagrađen po nacrtu starog Kolumbovog istoimenog broda.

Španska vlada je sama izradila ovaj brod i stavila ga na raspolaganje Englezima. Pored toga, dala je dozvolu da u filmu učestvuje i španska vojska.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U redovnoj rubrici u kojoj se čitaoci obraćaju listu Vreme, našli smo  ove priče.

"Predsednik" protiv "Diktatora" 3

Jedan čitalac prokomentarisao je tuču gimnazijalki u Knez Mihajlovoj. Kada se približio toj gužvi, video je okupljene đake koji su oformili  “ring” i bučno navijali dok su se dve gimnazijalke starijih razreda šamarale na sred ulice.

Ko zna dokle bi ovo šamaranje trajalo i koliko dugo bi se još gomila urnebesno smejala, da se nije umešao jedan “dasa” i razdvojio temperamentne devojke.

Kasnije se razjasnilo zašto je došlo do tuče, jedna je drugoj preotela momka pa je došlo do batina. Čitalac ih naziva divnom, zlatnom omladinom.

Jedna čitateljka upozorava na sve veći broj gangstera sa cvećem. Naime, na beogradskim ulicama u proleće ima bezbroj prodavaca cveća. Cveće prodaje ko stigne, a neretko je ono ukradeno iz neke privatne bašte. Siromašnima se, kaže čiateljka može progledati kroz prste, ali među tim prodavcima ima onih jako pokvarenih.

Kada se čitateljka vraćala sa posla, jedan dečak nudio joj je da kupi cveće. Kako je cena bila visoka, ona je to odbila i pošla dalje. Međutim dečak je pošao za njom, gurnuo joj cveće u ruku i iz sveg glasa povikao:

– Upomoć, ova devojka neće da mi plati cveće. Kako su prolaznici počeli da je prozivaju, morala je da plati malom ucenjivaču i pobegne kući. Ali bez cveća.

Usled nestašice papira, žene u Londonu prave drugačije pijačne torbe, piše Vreme. Engleske domaćice se striktno pridržavaju naredbe o uštedi papira, pa su kao najpodesniju usvojile torbu u obliku kese, jer ma koliko da je puna, ne smeta u gomili.

Te torbe su izrađene od biljke rafije u raznim bojama, a torbe od slame u prirodnoj boji su dopunjene crnim drškama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari