Iako grubo ocrtavaju stvarne potrebe naše avijacije, najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je u planu nabavka vojnih „lovaca-bombardera“ u ovom trenutku nije mnogo više od propagandne poruke vlasti.
Nabavka aviona trenutno je samo želja rukovodilaca u Ministarstvu odbrane, a ukoliko bi do realizacije ovog posla i došlo, to ne bi bilo u nekoliko narednih godina.
To je, prema rečima Petra Vojinovića, glavnog urednika specijalizovanog portala „Tango siks“, dugoročan proces koji je aktuelizovan zbog pregovora o Kosovu.
– Tema nabavke aviona, međutim, nije izmišljena i potreba za tim zaista postoji, navodi Vojinović. On podseća da uz migove, ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa školsko-borbenim i jurišnim avionima supergaleb G-4 i orao.
– Mi se trenutno nalazimo pred raskrsnicom. U godinama koje slede možemo da se odlučimo za modernizaciju ova dva tipa aviona, ili za nabavku aviona koji bi došao na njihovo mesto. Trenutno su sve karte na stolu, ali je za zemlju veličine Srbije optimalnije da ima manje tipova aviona, navodi Vojinović.
Znatno konkretniji od predsednika Srbije o planovima nabavke aviona bio je v.d. pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse Nenad Miloradović, koji je na televiziji Pink istakao da Srbija nije odlučila koji će novi avion nabaviti i da se to neće desiti skoro.
– Opremanje vojske je dugotrajan i veoma formalizovan proces. Ove godine ističe desetogodišnji program razvoja Vojske Srbije i trenutno se kao ministarstvo i vojska nalazimo u piku strateškog planiranja za sledeći desetogodišnji period, kazao je Miloradović, dodajući da će se konačne odluke o eventualnoj nabavci naslednika aviona supergaleb G4 i orao doneti do kraja godine. Iako je u više navrata naglasio da definitivna odluka još nije donesena, Miloradović je istakao da je jedan od modela koji se razmatra onaj koji trenutno razvijaju američki Boing i norveški SAAB.
Eventualna nabavka novih aviona, prema mišljenju vojnog analitičara Aleksandra Radića imala bi dvostruki efekat.
– Politički efekat tog posla bi bio postignut zvučnim potpisivanjem ugovora sa Amerikancima koji bi imao još veću težinu u kontekstu njihove uloge u pregovorima oko Kosova. Paralelno, to bi bila medijska dimna zavesa koja bi prikrila da je projekat modernizacije aviona tipa orao, potpuno propao i da već godinama stoji u mestu, navodi Radić.
Kupovinom aviona bila bi nastavljena praksa trošenja velike količine novca na naoružanje. Fiskalni savet je nedavno u svojim preporukama savetovao Vladi da upravo tu pronađe novac koji bi uložila u infrastrukturu.
Kako se navodi u izveštaju Fiskalnog saveta, ulaganja u bezbednosni sektor su već nekoliko godina izuzetno velika, a nemaju gotovo nikakav pozitivan uticaj na privredni rast.
Srbija je, precizirali su u Fiskalnom savetu, u prethodne tri godine za opremanje vojske i policije izdvajala skoro tri puta više sredstava nego druge zemlje centralnoistočne Evrope, što bi prema njihovom mišljenju, trebalo promeniti.
Sa ovakvim viđenjem slaže se i ekonomista Ljubomir Madžar, napominjući da je ulaganje u naoružanje jalovo i u normalnim okolnostima.
– To je nepraktična investicija i ne donosi nikakvu opipljivu ekonomsku korist. Ona naročito nije dobra u situaciji u kojoj se nalazimo, a koja nalaže da računamo na znatno smanjenje BDP-a. Teško mi je da poverujem da bilo ko u ovom trenutku razmišlja o kupovini naoružanja, navodi Madžar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.