Predstavljen izveštaj Zaštitnika građana o upotrebi albanskog jezika

 On je ocenio da su uzroci problema sistemski“ i precizirao da su to nedostatak kadrova i finansijskih sredstava, nedovoljna obučenost i nedostupna obaveštenja.

U Bujanovcu je danas predstavljen Poseban izveštaj Zaštitnika građana o službenoj upotrebi albanskog jezika i pisma.

Predstavljanju izveštaja na Ekonomskom fakultetu u ovom mestu prisustvovali su i šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio, predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovca, Preševo i Medvedju Zoran Stanković i predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi.

Izveštaj je sačinjen sa ciljem da se utvrdi realno stanje stvari, rekao je Zaštitnik gradjana.

„Nedostatak prevodioca u opštinskoj upravi i dvojezične table na republičkim institucijama identifikovani su kao problemi, kao i upisivanje u matične knjige, odnosno problemi sa transkripcijom“, rekao je Pašalić.

On je najavio za naredni period rešenje za upisivanje u matične knjige u vidu Kataloga albanskih imena, kao pomoćnog instrumenta matičarima.

„Albanski jezik sadrži veći broj slova koje ne poznaje srpska azbuka i pravopis, tako da izgovaranje ličnog imena nije jednako načinu na koje se ono piše na albanskom jeziku i pravopisu. To za posledicu ima da se imena upisuju na srpskom jeziku i latinici, onako kako ga čuje i razume onaj koji ga upisuje, što nije ni zakonito niti pravilno“, navodi se u izveštaju.

Misija OEBS je podržala izradu ovog izveštaja, a sama činjenica da se predstavljanje održava u Bujanovcu, kako je rekao ambasador Oricio, demonstrira nameru nezavisne institucije kao što je Zaštitnik građana da dopre do lokalne zajednice.

„Jezik i pismo nacionalnih manjina su samo prva polovina problema. Druga je neophodnost veće integracije nacionalnih manjina u raznoliko društvo Srbije“, rekao je Oricio.

On je konstatovao da OEBS iz tog razloga podržava i učenje srpskog jezika od pripadnika nacionalnih manjina čime se olakšava integracija, kao i pronalaženje posla.

Za predsednika opštine Šaipa Kamberija službena upotreba albanskog jezika i pisma je, kako je rekao – fundamentalno pravo.

On je ocenio da zakoni države Srbije u dobroj meri štite prava nacionalnih manjina, ali da se problemi javljaju u praksi.

„Ne možemo biti zadovoljni po ovom pitanju, iako je albanski jezik službeni jezik na ovom području od 2002. godine. Sporna je komunikacija sa državnim organima, kao i rad sudova, a neophodno je omogućiti i upisivanje ličnih imena pripadnika nacionalnih manjina njihovim sopstvenim jezikom i pismom“, istakao je Kamberi.

U izveštaju se navodi da su predstavnici bujanovačke opštinske uprave izjavili da u Osnovnom sudu u Bujanovcu „nema nijednog zvanično zaposlenog prevodioca i da nemaju saznanja o tome na koji način se izrađuju službeni akti na albanskom jeziku i pismu, a da pravilnik o sistematizaciji u navedenom sudu ne predviđa zapošljavanje tumača“.

Predsednik Koordinacionog tela Srbije Zoran Stanković izrazio je spremnost da već od sutra ovo vladino telo u saradnji sa Nacionalnim savetom Albanaca i državnim i lokalnim organima krene u realizaciju preporuke Zaštitnika građana o izradi Kataloga albanskih imena.