Predstavljena analiza Kosovski Srbi u kontekstu razgraničenja 1Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 predstavila je danas u Beogradu analizu „Kosovski Srbi u kontekstu razgraničenja“ čiji je cilj razumevanje politike razgraničenja i njen uticaj na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), kao i davanje preporuka u slučaju da do toga dođe.

Preporuke navedene analize su da je neophodno omogućiti očuvanje dosadašnjeg obima prava nevećinskih zajednica kako bi se osigurao njihov opstanak, osigurati očuvanje odredbi koje se tiču funkcionisanja većinskih srpskih opština i uspostavljanje Asocijacije većinskih srpskih opština u skladu sa zakonima Kosova.

Dodaje se da je neophodno održati garantovana mesta za srpsku zajednicu u centralnim institucijama Kosova, transparentno finansiranje srpske zajednice od strane Beograda, osigurati multietničnost kosovskih organa bezbednosti, kao i osigurati ostanak medjunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovu barem pet godina od potpisivanja Sporazuma izmedju Beograda i Prištine.

Analizom se preporučuje da je neophodno omogućiti održanje mehanizma zaštite za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u okviru Ustava Kosova, postarati se da njeni manastiri pre nego što Kosovo udje u UNESKO budu upisani kao baština SPC na Kosovu i očuvanje finansijske pomoći i podrške Beograda za SPC na Kosovu.

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević kazala je da se situacija izmenila od leta prošle godine kada razgraničenje nije bilo javno i aktuelno, kao sada. Ona je navela da kod Srba južno od Ibra ta ideja izaziva strah, kao i kod pojedinih predstavnika SPC.

Radosavljević je navela da je Platforma o pregovorima koju je Priština usvojila ima za cilj da se pregovori održavaju u skladu sa Ustavom Kosova i da se time ta ideja o razgraničenju isključuje.

„Percepcije o razgraničenju Srba severno i južno od Ibra su drugačije“, rekla je Radosavljević.

Ona je kazala da se Kosovo, u političkom smislu, bazira na multietničnosti i Ahtisarijevim principima, kao i da bi, u slučaju razgraničenja i razmene teritorije, ti principi bili dovedeni u pitanje.

U bezbednosnom smislu, Radosavljević je ocenila da razgraničenje ne bi dovelo do ozbiljnije eskalacije nasilja, ali bi dovelo do sporadičnih incidenata i institucionalnog i vaninstitucionalnog pritiska na Srbe koji bi imali osećaj nepoželjnosti.

Milan Krstić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative kazao je da je Zajednica srpskih opština danas kao „čardak ni na nebu, ni na zemlji“.

„Dodatno još otežava diskurs u Prištini jer se ZSO predstavlja kao Republika Srpska odnosno kao neki vid entiteta koji bi mogao da blokira funkcionisanje čitavog kosovskog sistema“, ocenio je Krstić i dodao da je takvo zaključivanje neosnovano.

On je naveo da su rizici razgraničenja derogacija postojećeg zakonskog okvira, kao i da bi srpska kulturna baština bila predstavljena kao kosovska.

Igor Novaković iz Saveta za inkluzivno upravljanje rekao je da se i dalje ne zna da li će doći do razgraničenja i u kojoj varijanti jer se u javnosti navode šest ili sedam mogućih opcija.

Radnu grupu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 čini 27 nevladinih organizacija i institucija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari