Predstavljena jedinstvena interaktivna mapa u Srbiji koja može da pomogne u prevenciji malignih oboljenja

Ovi statistički podaci, objavljeni od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, a udruženje za podršku implementacije naučnih dostignuća u oblasti biotehnologije, medicine i farmacije „ZoryaBio“ ih je predstavilo na drugačiji način.

U pitanju je jedinstvena interaktivna mapa u Srbiji koja je dostupna svima i u kojoj je, između ostalog, porast broja obolelih obeležen tamnijom nijansom iste ili slične boje.

Primera radi, trećinu novoobolelih pacijenata od raka u Srbiji čine tri vrste kancera – rak debelog creva, pluća i dojke. Pomoću interaktivne mape može se uvideti da je najveća stopa oboljevanja na 100.000 stanovnika od raka debelog creva u severnobačkom okrugu, kada su muškarci u pitanju. Nasuprot tome, najveću stopu oboljevanja imaju žene iz severnobanatskog, pirotskog i sremskog okruga.

Isto tako, na mapi je lako uočljivo, kada je rak dojke u pitanju, da je najveća stopa obolevanja zabeležena u rasinskom, severnobanatskom i severnobačkom okrugu, jer su ovi delovi obojeni tamnijom nijansom.

Za rak pluća kod muškaraca zabeležene najveće stope obolevanja su u severnobanatskom i srednjebanatskom okrugu, dok je u sremskom, srednjebanatskom, zapadnobačkom, severnobačkom okrugu najveća stopa obolevanja kada su žene u pitanju.

– Praktična upotreba ovakvih podataka koji su sadržani u statističkim izveštajima zahteva umešnost i vreme, zbog čega smo odlučili da napravimo platformu koja bi mogla da se koristi da ovakve izveštaje oživi i da podatke u njima pokrene. Zato ovaj projekat i ima naziv „Podaci u pokretu“. Ovaj korak, iako možda naučno i nema veliki doprinos, može imati presudan značaj kada je u pitanju praćenje i delovanje protiv određenih bolesti, kao i za planiranje aktivnosti usmerenih ka ranom otkrivanju. Interaktivna mapa sa podacima o malignitetima u Republici Srbiji je zasnovana na izveštaju o malignim tumorima za 2021. godinu, koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije – naveo je na konferenciji za novinare Ljubiša Vulić, iz Udruženja za podršku implementacije naučnih dostignuća u oblasti biotehnologije, medicine i farmacije „ ZoryaBio“.

Pored toga što podaci iz ovog izveštaja predstavljaju uvid u vrste maligniteta od kojih boluju naši sugrađani, podaci sadržani u ovom izveštaju predstavljaju i snažan alat za planiranje preventivnih akcija i skrininga na određene vrste maligniteta.

– Upravo zbog toga, uvidevši potencijalni problem prilagođenosti ovih izveštaja zahtevima digitalizacije podataka, ali i mogućnosti koje ovi podaci sadrže, smatrali smo da prvi projekat Udruženja bude predstavljanje ovih podataka u interaktivnom obliku. Na ovaj način, omogućeno je da se podaci iz velikog broja tabela učine lako pretraživim i dostupnim, a sve u cilju omogućavanja korisnicima brze i jednostavne pretraga između zaista velikog broja različitih maligniteta, ali i drugih demografskih podataka koji su povezani sa konkretnim malignitetom – objasnio jeVulić.

Interaktivna mapa je podeljena shodno upravnim okruzima i u ovom trenutku omogućava pretraživanje nestandardizovane stope incidencije od raka, broj umrlih, standardizovane stope incidencije od raka u Srbiji, standardizovane stope incidencije od raka na populaciju sveta, nestandardizovane stope mortaliteta od raka, standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju Republike Srbije i standardizovane stope mortaliteta od raka na populaciju sveta.

Svaka od ovih izdvojenih celina sadrži dalju mogućnost pretraživanja podataka po oboljenju, a nakon odabira oboljenja – i drugih demografskih podataka, na primer po polu.

Dostojanstvo i privatnost pacijenata moraju biti na prvom mestu kako bi se obezbedilo poštovanje osnovnih prava zagarantovanih kako Ustavom, tako i svim drugim propisima, a naročito Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

– Ova interaktivna mapa koja prikazuje maligne bolesti po regijama, mogu koristiti ne samo zdravstvenim institucijama, već i udruženjima pacijenata. Konkretno za karcinom pluća možemo videti u kojim regijama je najveći stopa oboljevanja, pa na taj način možemo u tim okruzima da pojačamo naše aktivnosti, organizovanjem predavanja, pregleda ili skupova u saradnji sa zdravstvenim vlastima kako bi promovisali preventivne mere i pomogli da se situacija popravi – rekla je Ćorović.

Zdravstveni sistem svake države predstavlja jedan od najsloženijih sistema, koji je od neprocenjivog značaja za pravilno funkcionisanje jedne zdrave nacije.

– Integrisani zdravstveni sistem je temelj digitalizacije zdravstva i sredstvo koje nam može služiti kao most između tradicionalnih praksi čuvanja podataka i inovativnih metodologija koje obuhvataju blokčejn i moderne tehnologije. Veoma je važno da na putu ka inovaciji svaki korak bude precizno isplaniran sa fokusom na poboljšanju kvaliteta zdravlja građana u svim krajevima države, što se i može ostvariti uz adekvatnu decentralizaciju – istakla je dr Emilija Vuković, ekspertkinja za digitalizaciju u zdravstvu.

Digitalizacija i napredak tehnologije otvaraju pitanje zaštite podataka o ličnosti, koji postaju sve izloženiji rizicima i podložniji mogućim zloupotrebama.

– Značaj zaštite podataka je posebno izražen u zdravstvenom sektoru, odnosno kod obrade zdravstvenih podataka, imajući u vidu da je reč o naročito osetljivim podacima. Stoga je važno da se svaka obrada podataka, a posebno zdravstvenih i ostalih osetljivih podataka, vrši u skladu sa važećim propisima i uz primenu odgovarajućih mera zaštite. Isključivo na taj način se mogu koristiti pozitivne strane tehnološkog napretka, a da se pri tom rizici potencijalnih povreda podataka o ličnosti svedu na najmanju meru – rekala je Aleksandra Stećuk, advokat za zaštitu podataka o ličnosti.