U sedištu izdavačke kuće Clio danas je predstavljena knjiga „Austrougarska i nastanak Albanije (1896-1914)“, čiji je autor istoričar Dušan Fundić, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.
Ova studija zapravo je dopunjen i izmenjen tekst Fundićeve doktorske disertacije koja na primeru carskog Beča i Albanije istražuje okvire u kojima su na prelasku između 19. i 20. veka „velike imperije uticale na nastanak novih nacionalnih država i kakva je bila njegova uloga na Balkanu“, jer je reč o mehanizmu koji je i danas aktuelan.
Prema Fundićevim rečima, granice današnje Albanije su „plod pregovora velikih sila“, a Austrougarska se zalagala za albansku državu dovoljno snažnu da se odupre susedima, ali koja bi mnogo bez problema bila pod kontrolom Beča.
Na pitanje zbog čega su Albanci svoju prvu državu dobili tek 1913, Fundić je odgovorio da su u prethodnim istorijskim periodima postojale nekakve formacije sa imenom Albanija, ali ne kao državne tvorevine, a da je kasno formiranje albanske države rezultat postupnosti oslobađanja balkanskog prostora od osmanske vlasti.
Što se tiče nekadašnjeg „Kosovskog sandžaka“, Fundić smatra da je njegov položaj u austrougarskim planovima o granicima Albanije zavisio od odnosa sa Srbijom i menjao se od spremnosti Beča na kompromis do nepopustljivosti.
Fundićevu knjigu zajedničkim snagama objavili su Clio i Balkanološki institut SANU. U Cliu ističu da je, uz njihova ranija izdanja „Albanci“ Petera Bartla i „Savremena Albanija“ Freda Abrahamsa, ova Fundićeva studija „doprinos razumevanju istorijskih procesa na Balkanu“ i da je objavljena u pravom trenutku kad se ponovo pojavlju nove karte, „salvete“ i non-pejperi za ovaj deo Evrope.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.