Predstavljena knjiga po kojoj se odlučuje o kanonizaciji Alojzija Stepinca

Na promociji u Narodnoj biblioteci večeras je naglašeno da sa svecima ne sme da se greši već da se istorija treba zasnivati na činjenicama. O knjizi su govorili profesor Milan Ristović, novinar Miloš Vasić, pisac i kritičar Teofil Pančić, kao i pesnik i izdavač Kris Agi.

Sa svecima ne sme da se greši a Stepinac, je već na pola puta da bude kanonizovan – istako je Agi i dodao da lažne vesti ne smeju da ugroze istorijske podatke.

– Ovde vidimo sukob između hagiografije i istorije o kojoj je govorio i Batler, nešto o čemu svedočimo i sami, na primer o lažnim vestima koje nikako ne smeju da unište istorijske činjenice – naglašava Agi.

On dodaje da je se iz ove knjige jasno vidi da je hrvatski genocid, jedan od deset najvećih počinjenih u moderna vremena.

– Prihvaćene cifre jesu da je tokom Drugog svetskog rada, u ovim sukobima pobijeno negde između 320 i 340 hiljada etničkih Srba i najmanje 25 hiljada Roma, a pobijeni su direktno od ustaškog režima. Ivo Goldštajn takođe daje cifru od 30 hiljada Hrvata i bosanskih Jevreja koji su ili pobijeni neposredno od strane ustaške ruke ili deportovani u nacističke logore smrti. To je takozvani tripartitni ustaški genocid koji je počinjen protiv tri naroda istovremeno na istoj teritoriji, rekao je Agi.

Milan Ristović kaže da kada pročitamo ovu knjigu vidimo da postoje veze između Srba i Iraca ili Iraca sa Jugoslovenima bez obzira na veliku geografsku udaljenost.

– To su granični narodi , i granični nacionalizmi na dva suprotna kraja Evrope. Batler je taj koji se udubljuje zapravo u našu političku i istorijsku stvarnost, u kulturne sličnosti i razlike, on razume jezik samim tim razume i ljude. U ovoj knjizi bavi se sudbinom Jevreja, Srba i antifašista različitih nacionalnosti u granicama Nezavisne države Hrvatske, samim tim se u prvi plan ističe i bavljenje ličnostima koje su igrale veoma važnu ulogu u polititici NDH, a sjedne strane to je nadbiskup Stepinac ,ističe Ristović.

Miloš Vasić smatra da je za Batlera bio nerazuman termin pokrštavanja i da kao novinar, Batler analitički pristupa istraživanju problema genocida na ovim prostorima.

– Sa novinarske tačke gledišta Batlerov poduhvat, gde on kao svaki iskusan novinar stare anglosaksonske škole, kada je došao 1945-6 u Beograd, užasnut svime sto je čuo i video, provodi mesece u državnom arhivu radeći ono što istoričari u to vreme nisu radili.

On je naime čitao NDH-zijsku štampu temeljno i pažljivo. Tako je iz prve ruke video korpus podataka pristalica ustaškog režima. Ono što mi je bilo interesantno u knjizi jeste to što Batler ne može da razume proces pokrštavanja, jer se to u Irskoj nije radilo – kaže Vasić.

Teofil Pančić je istakao da je izvorni problem koji muči Batlera, dok piše o problemima u drugim zemljama to što on zapravo piše o Irskoj, i ističe problem nespojivosti nacionalizma sa hrišćanstvom.

– On duboko promišlja kontekst nacionalizma i sa strane hrišćanskog mislioca, čoveka koji se jako dugo zanima za ovaj problem mogućnosti ili nemogućnosti miranja hrišćanskog učenja sa nacionalizmom. Moze li se uistinu biti hrišćanin ako ste nacionalista i kako se to reflektuje u takvim okolnostima Drugog svetskog rata, koji znači masakar, genocid i zato se on dosta bavi Stepincem – naglašava Pančić.

Da podsetimo, proslavljeni irski esejista Hjubert Batler (Hubert Butler, 1901–1991) putujući Balkanom, pisao je o svojim raznovrsnim iskustvima u regionu, od čega su mnoge teme od velikog značaja za nedavnu istoriju Hrvatske, Srbije i Bosne. Živeo je u Zagrebu i u blizini Dubrovnika između 1934. i 1937. godine, i tečno govorio srpsko-hrvatski. Mnogi od njegovih balkanskih eseja se bave genocidnim kvinsliškim režimom NDH (1941-45) i kolaboracijom Katoličke crkve, naročito nadbiskupa Stepinca, što je tema koja ga je uvukla u ozbiljne kontroverze u Irskoj pedesetih godina. To je takođe tema koja do današnjeg dana polarizuje politički i kulturni život Hrvatske, gde je u toku proces kanonizacije Stepinca.

U okviru dana Beogradskog irskog festivala sutra u 19.30 u Kinoteci biti prikazan jedinstven film o ovom značajnom piscu „Hubert Butler: Svedok budućnosti“.