„Zoran Đinđić je govorio da je vreme velikih ideologija prošlo“

Skup je organizovao Pokret Novi optimizam simbolično u Lazarevcu, na isti datum kao pre 22 godine, kada je više hiljada radnika površinskog kopa Kolubare stupilo u štrajk, što je bila uvertira u petooktobarski prevrat i početak pada Miloševića.

Mijat Lakićević je rekao da ga je zaintrigiralo da napiše ovu knjigu to što je Đinđić bio ozbiljan filozof, iako je u javnosti u Srbiji, pa i šire, postao poznat kao političar, dok je njegovo filozofsko delovanje skrajnuto.

Osvrćući se na Đinđićev filozofski bekgraund moderator tribine novinar Nenad Živković je upitao Lakićevića da li je Đinđić bio liberal u filozofiji i politici, ili socijaldemokrata, što je sam o sebi govorio.

– Zoran Đinđić nije držao puno do velikih i istorijskih ideologija, on je govorio da je vreme velikih ideologija, kao što su bili komunizam, socijalizam, liberalizam prošlo. Devedesetih godina je mislio da te ideologije ne mogu da reše i daju zadovoljavajući odgovor na ključne potrebe čovekove egzistencije i ključne čovekove probleme. Iako Đinđić sam sebe nije razumevao kao liberala ni u političkom, ni u filozofskom smislu, on je za srpske političke, filozofske i društvene standarde zapravo u velikoj meri bio liberal jer za njega u filozofiji centralno pitanje bilo pitanje slobode – kazao je autor knjige.

Jedna od važnih tema kojom se Đinđić bavio, a koja se pominje u knjizi, jeste politička kultura, a pisac Saša Ilić se na ovu temu nadovezao sledećim zapažanjem:

– Sama činjenica da smo ovde u Lazarevcu, a da se ne nalazimo u domu kulture, biblioteci ili nekoj drugoj javnoj instituciji dosta govori o političkoj kulturi, pluralnosti i slobodi dijaloga. Mi smo prinuđeni da se snalazimo i da pronalazimo sagovornike na sličan način na koji je i Đinđić tokom dekada sopstvenog razvoja pokušao da plasira svoje ideje i da nađe sagovornike na kulturno- političkoj sceni koji bi to razumeli. Meni je ova knjiga fantastična jer je Mijat napravio sistematično viđenje razvoja jedne intelektualne individe koja je bila u neprestanoj tramsformaciji. Na osnovu ove knjige možemo da vidimo kako se njegov um menjao, kako je pronalazio nove tačke oslonca i kako je transformisao svet ideja u kojima je do juče plivao – rekao je Ilić.

http://

Rediteljka i dramaturškinja Jelena Bogavac je rekla da je za Đinđića politika bila sveta dužnost i da je veoma važno pisati o njegovim političkim i filozofskim motivima, sentencama i tezama.

Ona je istakla da je Đinđić dugi niz godina bio satanizovan, skrajnut, na svaki način blaćen i pokušavan da bude bačen na dno političke, filozofske i socijalne misli u ovom društvu.

Kako je kazala, vraćati se na njega u najboljem svetlu i analitično, kako je to Lakićević uspeo, je divovski posao, a time se daje šansa da naše društvo ozdravi u budućnosti i bude izbavljeno od autoritarnih režima.

– Najdivnija metafora u ovoj knjizi je metafora o njemu kao Prometeju, kao svetlom čoveku koji je svojim delovanjem i mišlju bacao na nas svetlo. Trenutak gde se metafora sudara sa stvarnosti u njegovom liku je najbolja zaostavština onoga što je njegova na kraju tragetska sudbina mogla da nam ostavi u amanet – kazala je Bogavac.

Ona je rekla da su mnogi današnji političari itekako proučavali Đinđićeve filozofske ideje, spise i političke rasprave, da su njegove teze često implementirane u tuđe strategije, preotimane i na svaki način kradene i dodala da je neverovatno koliko se izvitoperenih Đinđićevih citata može naći u dnevno političkom kazivanju današnji lidera na vlasti.